Author: aleksandar

TEST TEMPLATE – ZA COPY/PASTE

Post author By aleksandar
Post date November 4, 2022

Mnogi pritisci o kojima su građani govorili imaju tendenciju da kontrolišu ne samo aktivnosti koje se odnose na, na primer, obezbeđivanje sigurnih glasova građana, pružanje podrške u promociji stranke i političkih aktera, ili dokazivanje lojalnosti stranci, odnosno servilnosti u obavljanju redovnih stranačkih aktivnosti, već ovi pritisci imaju tendenciju da kontrolišu i privatni život pojedinca, kulturne i medijske sadržaje koje on konzumira, odnose koje stvara, mesta koja posećuje i slično.

Pritisci vrše sa ciljem: 1) da se regrutuje što više (“korisnih”) ljudi koji će bezuslovno biti lojalni stranci i koji će dalje uvećavati glasačku mašineriju i služiti interesima stranke, 2) da se pritiscima izoluju, degradiraju i “slome” svi oni koji pružaju otpor ili ne postupaju u skladu sa “poželjnim”, 3) da se konstantno perpetuira atmosfera u kojoj egzistencija građana apsolutno zavisi od volje pojedinaca (deinstitucionalizacija), i na kraju, 4) pritisci na građane se neretko vrše sa ciljem da zastraše, kao pokazna vežba ili demonstracija šta bi se moglo desiti ukoliko se ne postupa kako je očekivano.

Na taj način ne samo da pritisci determinišu slobodu mišljenja, govora i kretanja građana, već oni često sugerišu kompletan set kodeksa ponašanja i komunikacije koji su načinjeni tako da isključivo odgovaraju potrebama moćnih pojedinaca u vladajućoj nomenklaturi.

DVE KLASIFIKACIJE PRITISAKA

U okviru prve klasifikacije razlikuju se: 1) pritisci koji su usmereni na podstrekivanje učešća u određenim aktivnostima i 2) pritisci koji su usmereni na zabranu učešća u određenim aktivnostima. Primeri pritisaka iz prve kategorije odnose se na glasanje za stranku, učlanjenje u stranku, odlazak na stranački skup kao i na prikupljanje kapilarnih glasova i doniranje novca stranci.

Druga klasifikacija pritisaka može se izvesti na osnovu toga da li pritisci treba da rezultiraju direktnom ili indirektnom podrškom vladajućoj stranci i tu spadaju oni kojima je cilj da se vladajućoj stranci indirektno pruži podrška, na primer, preko kvazinestranačkih aktivnosti, tj. obavljanja dodatnih poslova van redovnih dužnosti na radnom mestu preko kojih stranački funkcioneri stiču političke poene. Zahtevanje od zaposlenih da prisustvuju kvazinestranačkom skupu ili da učestvuju u
organizovanom zastrašivanju ljudi koji su targetirani kao stranački neprijatelji/protivnici takođe spadaju u kategoriju pritisaka koji impliciraju indirektnu podršku stranci.

NAJČEŠĆI PRITISCI

- da prisustvuju određenim političkim skupovima (mitinzima);
- da prikupljaju sigurne i kapilarne glasove;
- da se učlane u stranku;
- da glasaju za stranku;
- da odlaze na otvaranje fabrika;
- da prisustvuju predavanjima, programima edukacije i sličnim događajima u organizaciji
stranke, kao i da moraju da povedu ljude (članove porodice, prijatelje) na te događaje;
- da prisustvuju sastancima stranačkog odbora;
- da obezbede sredstva za stranku;

DVE KLASIFIKACIJE PRITISAKA

Najčešća meta pritisaka su oni koji su dobili posao preko stranke i zaposleni po ugovoru na određeno vreme u javnom sektoru, radnici sa nižom stručnom spremom, nezaposleni, kao i ljudi iz socijalno ugroženih i manjinskih grupa.

Na ovoj listi su svakako i oni koji se otvoreno suprotstavljaju političkom
establišmentu ili se kritički odnose prema njemu, simpatizeri ili članovi
opozicionih stranaka, aktivisti nevladinih organizacija, profesionalni/nezavisni novinari i vlasnici privatnih firmi. Pritisci se vrše i na članove porodice, prijatelje, čak i na komšije pojedinaca koji su pokazali otpor ili koji su etiketirani kao nepodobni, “neposlušni” ili nelojalni.

KO VRŠI PRITISKE?

NAČINI VRŠENJA PRITISAKA: IDENTIFIKOVANI MEHANIZMI I SHEME

Iskazi intervjuisanih građana nesumnjivo upućuju na pretpostavku da se pritisci najčešće sprovode po centralizovanom sistemu, odnosno po hijerarhijskoj vertikali.

Typography is the art and technique of arranging type to make written language legible, readable and appealing when displayed. The arrangement of type involves selecting typefaces, point size, line length, line-spacing (leading), letter-spacing (tracking), and adjusting the space within letters pairs (kerning).

Tamo gde su odnosi moći i autoriteta prisutniji i izraženiji (kao što je to u poslovnom okruženju) eksplicitni pritisci na pojedince i grupe da ne/postupaju na određeni način u korist stranke ili funkcionera (ili bi u suprotnom mogli snositi posledice) su zastupljeniji. Informanti svedoče da su neretko bili pozivani telefonom od nadređenih ili njihovih posrednika (npr. sekretara gradske uprave, sekretara ili pedagoga u školi) ili su pozivani u kancelariju na razgovor, najčešće sami, ali i u grupama, gde im je prisustvo stranačkim događajima predočeno kao obaveza.

Tamo gde su odnosi moći i autoriteta prisutniji i izraženiji (kao što je to u poslovnom okruženju) eksplicitni pritisci na pojedince i grupe da ne/postupaju na određeni način u korist stranke ili funkcionera (ili bi u suprotnom mogli snositi posledice) su zastupljeniji. Informanti svedoče da su neretko bili pozivani telefonom od nadređenih ili njihovih posrednika (npr. sekretara gradske uprave, sekretara ili pedagoga u školi) ili su pozivani u kancelariju na razgovor, najčešće sami, ali i u grupama, gde im je prisustvo stranačkim događajima predočeno kao obaveza.

PERCEPCIJA PRITISAKA

Taktike izbegavanja

Uncategorized

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Post author By aleksandar
Post date November 2, 2022

ZAŠTO SMO ISTRAŽIVALI PRITISKE NA BIRAČE?

Uoči izbora 2022. godine istraživački tim Posmatračke misije Crte sproveo je pilot istraživanje kako bi identifikovao i klasifikovao frekventne vidove pritisaka na birače, zloupotrebe i kupovinu glasova. Ujedno cilj je bio i sticanje dubljeg uvida u mehanizme koji podupiru pomenute pojave.

METODE I INSTRUMENTI KOJE SMO KORISTILI

U istraživanju je korišćena kvalitativna metoda polustrukturisanog i nestrukturisanog dubinskog intervjua. U skladu sa ciljevima i specifičnim zadacima istraživanja pripremljen je vodič na osnovu koga su intervjueri prilagođavali pitanja i potpitanja. Intervjui su se odvijali po unapred definisanom protokolu koji podrazumeva korake za obezbeđivanje sigurnosti učesnika i zaštite njihovog identiteta, kao i korake za osiguravanje kvalitetnog prikupljanja podataka. S obzirom na prirodu istraživanih tema koje za mnoge učesnike mogu biti osetljive, kao i na pandemijske okolnosti, sagovornicima je data mogućnost da sami odaberu da li će se razgovor odvijati onlajn ili uživo.

Intervjui su snimani uz saglasnost učesnika potom transkribovani, kodirani i analizirani. Podaci koji mogu da sugerišu identitet učesnika su prilikom transkripcije anonimizovani.

UZORAK ZA ISTRAŽIVANJE - SAGOVORNICI I SVEDOČANSTVA

Kombinovano je nekoliko tehnika uzorkovanja: namerni uzorak, tzv. snowball tehnika i prigodni uzorak. Istraživanjem su obuhvaćeni ljudi na koje je vršen pritisak ili su učestvovali u zloupotrebama ili kupovini glasova, kao i oni koji su posredni ili neposredni svedoci ovakvih pojava. Takođe, među učesnicima su i građani koji su se sami obratili Crti da bi prijavili pritiske ili izbornu korupciju, kao i novinari, aktivisti i politički akteri koji su ili žrtve pritisaka ili, pak, raspolažu određenim saznanjima koja bi mogla da upotpune dublje razumevanje konteksta istraživanih pojava i mehanizama. Obavljeno je 68 intervjua (ukupno trajanje: 49 sati 23 minuta 13 sekundi) sa sagovornicima iz 26 opština. Trajanje intervjua se kretalo od 15 minuta do dva sata.

PROČITAJ SVEDOČENJA

Uncategorized

NEPISANA PRAVILA POLITIČKOG PRITISKA NA GRAĐANE

Post author By aleksandar
Post date November 2, 2022

Politički pritisci na građane dešavaju se gotovo svakodnevno, a ne samo uoči izbora ili tokom izbornog dana.

Svedočenja o pritiscima na birače istraživači Posmatračke misije Crte su prikupili uoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da podele svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja. Svi razgovori su anonimizovani.

Analiza prikupljenih iskaza pokazuje da izbornu korupciju i politički klijentelizam građani neretko doživljavaju kao vid redovnih stranačkih aktivnosti i legitimne borbe političkih aktera. Štaviše, te protivzakonite prakse percipiraju se kao glavna obeležja političke kulture u Srbiji, očekivan obrazac ponašanja političkih stranaka prema biračima.

Jasna je tendencija intenziviranja pritisaka u predizbornom periodu. Iz razgovora s građanima stiče se utisak da su zabeleženi slučajevi paradigmatični i da odslikavaju nepisana pravila i sheme po kojima je veliki broj građana Srbije izložen politički motivisanim pritiscima.

Zaposleni u javnom sektoru, pre svega oni koji su putem stranke dobili posao ili s kojima je zaključen ugovor o radu na određeno vreme, kao i građani iz socijalno ugroženih, manjinskih i ranjivih grupa, posebno su podložni pritiscima.

Politički pritisci na građane ilustracija 1

KONTROLA PRIVATNOG ŽIVOTA

Osim aktivnosti vezanih za obezbeđivanje sigurnih glasova, podršku u promociji stranke i političkih aktera ili dokazivanje lojalnosti stranci, pritisci imaju tendenciju da kontrolišu i privatni život pojedinca, kulturne i medijske sadržaje koje konzumira, odnose koje stvara, mesta koja posećuje i sl.

Pritisci se vrše s ciljem: 1) da se regrutuje što više “korisnih” ljudi koji će biti bezuslovno lojalni stranci i koji će dalje širiti glasačku mašineriju; 2) da se izoluju, degradiraju i “slome” svi koji pružaju otpor; 3) da se održava atmosfera u kojoj egzistencija građana apsolutno zavisi od volje pojedinaca (deinstitucionalizacija) i, na kraju, 4) da se građani zastraše demonstracijom posledica koje bi ih mogle zadesiti ako ne postupaju kako je očekivano.

KLASIFIKACIJA PRITISAKA

Druga klasifikacija pritisaka može se izvesti na osnovu toga da li pritisci treba da rezultiraju 1) direktnom ili 2) indirektnom podrškom stranci, i tu spadaju oni kojima je cilj da se stranci indirektno pruži podrška, na primer, preko kvazinestranačkih aktivnosti, tj. obavljanja dodatnih poslova van redovnih dužnosti na radnom mestu, na osnovu čega stranački funkcioneri stiču političke poene.

Politički pritisci na građane ilustracija 8

Građani svedoče i o pritiscima koji se odnose na zabranu određenih aktivnosti kao što je čitanje i gledanje nepoželjnih medija (u službenim prostorijama ili javnim mestima), zabranu određenih aktivnosti na društvenim mrežama (praćenje neprihvatljivih naloga i stranica) ili zabranu druženja s osobom koju stranka ili funkcioneri etiketiraju kao “personu non grata”. Većina navedenih oblika pritisaka karakteristična je prvenstveno za javni sektor, ali se oni manifestuju i u odnosu na privatni sektor, kao i na nezaposlene i socijalno ugrožene građane.

Kao specifični oblici pritisaka koji se vrše na preduzetnike izdvajaju se oni usmereni na obezbeđivanje sredstava ili sponzorstava za događaje ili inicijative u organizaciji stranke. Od njih se zahteva i da se ne oglašavaju u pojedinim lokalnim medijima, da promene svoje poslovne odluke i partnere u korist stranačkih interesa, kao i da ne/prisustvuju određenim dešavanjima. Identifikovan je i slučaj vršenja pritiska na ljude kako da raspolažu svojom imovinom i kojim delatnostima da se bave.

NA KOGA SE VRŠI PRITISAK?

Najčešća meta pritisaka su oni koji su dobili posao preko stranke i zaposleni su po ugovoru na određeno vreme u javnom sektoru, radnici sa nižom stručnom spremom, nezaposleni, kao i ljudi iz socijalno ugroženih i manjinskih grupa. Ugroženi su svakako i oni koji se otvoreno suprotstavljaju političkom establišmentu ili se kritički odnose prema njemu, simpatizeri ili članovi “pogrešnih” stranaka, aktivisti nevladinih organizacija, profesionalni, nezavisni novinari i vlasnici privatnih firmi. Pritisci se vrše i na članove porodice, prijatelje, čak i na komšije pojedinaca koji su pokazali otpor ili nelojalnost.

Politički pritisci na građane ilustracija 2

KO VRŠI PRITISKE?

Osim u poslovnom okruženju, građani često trpe pritiske i iz privatnog okruženja. Intervjuisani građani govore o pritiscima koje neposredno ili posredno vrše predstavnici gradskih vlasti, opštinske uprave, sudske vlasti i policije.

Zaposleni u javnom sektoru (javna preduzeća, gradska uprava, škole i vrtići, ustanove kulture, zdravstvene ustanove…) svedoče o pritiscima kojima su izloženi prvenstveno u okviru radnog vremena i koje najčešće vrše nadređeni (viši menadžment), ali i kolege koje su i same pod pritiskom onih koji su im pretpostavljeni u stranci. Ipak, pritiske često vrše i osobe koje nisu članovi stranke, već su i same žrtve pritisaka koji dolaze sa viših instanci (na primer, dobili su instrukcije od "lokalnih šerifa" ili od predstavnika gradske vlasti od kojih zavisi njihov radni status ili budžet preduzeća, ustanove ili institucije koju predvode).

Pritisci na zaposlene sprovode se i van radnog vremena. U nekoliko slučajeva sagovornici svedoče kako su dobijali telefonske pozive od kolega s posla ili nadređenih, pa i da su ih posećivali kod kuće, tražeći od njih “uslugu” ili upućujući pretnje.

NAČINI VRŠENJA PRITISAKA: IDENTIFIKOVANI MEHANIZMI I SHEME

Većina identifikovanih pritisaka odvija se po određenim obrascima, koji podrazumevaju unapred definisane uloge učesnika, redosled koraka, kao i način komunikacije i interakcije među involviranima.

Iskazi intervjuisanih građana nesumnjivo upućuju na pretpostavku da se pritisci najčešće sprovode po centralizovanom sistemu, odnosno po hijerarhijskoj vertikali. “Zadaci” obično dolaze direktno iz najvišeg rukovodstva stranke, potom se putem posrednika – “lokalnih šerifa” ili koordinatora stranke, prenose dalje do rukovodilaca u javnom sektoru, vlasnika privatnih firmi i ostalih targetiranih grupa i pojedinaca koji zauzimaju više pozicije ili obavljaju neke od javnih ili stranačkih funkcija. Instrukcije se dalje prenose na niže instance: zaposlene u javnom sektoru, obične radnike, stranačke aktiviste, nezaposlene, socijalno ugrožene i ostale kategorije. Pozicije moći i autoriteta koriste se za ispunjavanje partijskih potreba i ciljeva. Kako bi kontrolisala veliki broj aktera, stranka primenjuje nekoliko mehanizama.

Politički pritisci na građane ilustracija 3

Partijsko zapošljavanje je identifikovano kao jedan od najčešćih načina za uspostavljanje kontrole nad biračima. Građani s kojima smo razgovarali, a koji rade u javnom sektoru, svedoče o tome kako su na pozicijama višeg menadžmenta uglavnom ljudi postavljeni po stranačkoj liniji i kako se rapidno uvećava broj zaposlenih u njihovim kolektivima. Kako bi se odužili, ljudi obavljaju različite zadatke po direktivi stranke i u njenu korist.

Postavljanje u status vršilaca dužnosti u slučaju višeg rukovodstva, odnosno zasnivanje radnog odnosa po ugovoru na određeno vreme, u slučaju zaposlenih, česti su mehanizmi pomoću kojih se na zaposlene po stranačkoj liniji dodatno pojačava pritisak. Stavljeni u poziciju da se bore za svoj status ili produžetak ugovora, oni stalno dokazuju lojalnost stranci, bezuslovno postupajući po njenim instrukcijama.

Takođe, u javnom sektoru neretko se otvaraju fiktivna radna mesta za ljude koji se angažuju isključivo za obavljanje stranačkih aktivnosti. Sistem partijskog zapošljavanja neometano funkcioniše zahvaljujući i postavljanju “stranačkih ljudi” na mesta donosilaca odluka, kao što su odbori i komisije, čime se dodatno osigurava kontrola nad svim akterima u hijerarhijskom lancu. Postavljanjem podobnih u konkursne komisije, komisije za dodelu tendera, subvencija, državne i socijalne pomoći, omogućava se i vršenje pritiska na gotovo sve profesionalne (npr. na novinare, privrednike u različitim delatnostima) i socijalne grupe (npr. na socijalno ugrožene i ranjive grupe).

U takvom sklopu kontinuirane akumulacije moći, pritisci se manifestuju kroz sistem usluga, uslovljavanja, ucena i pretnji, kao zastrašivanja, naređenja, podmićivanja, ali i kao fizički napadi.

Tamo gde su odnosi moći prisutniji i izraženiji (kao što je to u poslovnom okruženju) eksplicitni pritisci na pojedince i grupe da (ne)postupaju na određeni način u korist stranke ili funkcionera (ili bi u suprotnom mogli snositi posledice) su zastupljeniji. Sagovornici svedoče da su ih neretko nadređeni lično ili njihovi posrednici pozivali telefonom ili su pozivani u kancelariju na razgovor, najčešće sami, ali i u grupama, gde im je prisustvo stranačkim događajima predočeno kao obaveza (čak i ako nisu članovi stranke ili nisu dobili posao preko stranke). Neki sagovornici su opisivali kako su im prosleđivani spiskovi u koje treba da se upišu, uz informaciju kada i gde treba da se okupe ili koliko sigurnih glasova treba da obezbede (po sistemu kvota). Jedan od identifikovanih mehanizama u tom kontekstu su i takozvani “negativni spiskovi”.

Naime, zabeleženo je da se pritisak na zaposlene (pogotovo na one koji nisu članovi stranke ili za koje se očekuje da bi mogli pružati otpor) dodatno vrši tako što se zahteva da se u spisak upišu samo oni koji neće učestvovati u datoj aktivnosti. Uočeno je i da je u nekim kolektivima uspostavljen toliko visok nivo kontrole i straha da uopšte nije nužno da se dobiju eksplicitine instrukcije o aktivnostima, već su zaposleni “naučeni” da sami, po sistemu prećutnog dogovora ili nepisanog pravila, postupaju onako kako je poželjno.

Jedan od identifikovanih mehanizama je i prilagođavanje intenziteta ili načina vršenja pritiska u odnosu na svakog pojedinca posebno (naročito u velikim kolektivima). Intervjuisani svedoče da su u nekim slučajevima oni koji vrše pritiske ipak oprezni kada procene da od nekoga ne mogu eksplicitno da zahtevaju da bude uključen u izvesne stranačke aktivnosti.

Politički pritisci na građane ilustracija 4

Kao specifične grupe s delimičnim imunitetom na pritiske prepoznati su oni koji su zaposleni po ugovoru na neodređeno, eksperti od čije stručnosti i profesionalnosti zavise vitalni segmenti ustanove ili preduzeća (npr. eksperti u javnim preduzećima, inženjeri i slično, kojima je teško naći adekvatnu zamenu), kao i pojedinci koji su usko povezani s uglednim ili moćnim ljudima.

Zabeleženo je još nekoliko načina putem kojih se politički pritisci manifestuju tako da zapravo ne izgledaju kao pritisci ili kao da nemaju političku pozadinu. To se pogotovo uočava u slučajevima kada se pritisci vrše po horizontalnoj liniji, odnosno kada pritisci dolaze od kolega s istim statusom ili pozicijom, od porodice, prijatelja, komšija. U takvim slučajevima pritisci se manifestuju u formi molbe, a od onoga na koga se vrši pritisak očekuje se da pomogne (da, recimo, neko ne bi ostao bez posla).

Uočeno je i nekoliko mehanizama za kontrolu efikasnosti pritisaka, odnosno za verifikaciju da je sve urađeno u skladu s instrukcijama. Osim spiskova (ako je u pitanju npr. odlazak na skup, spisak se daje pri ulasku u autobus), zabeleženo je i da se prisutni fotografišu, pokazuju lične isprave, a u nekim slučajevima (npr. kada je u pitanju provera sakupljenih sigurnih i kapilarnih glasova) učesnici se direktno kontaktiraju telefonskim putem. Takođe, bilo je i potvrda da su oni na koje je vršen pritisak da obezbede sigurne glasove posećivani na dan izbora kako bi izvestili o svom učinku.

NAGRADE

I oni koji vrše pritiske i oni koji ih trpe mogu da ostvare izvesnu korist ukoliko postupe po zahtevima.

Kao vid nagrade (ako se uopšte može govoriti da neko ko je ucenjen i uslovljen, može biti nagrađivan) najčešće se javlja zadržavanje posla, pozicije ili funkcije, potom napredovanje u karijeri, napredovanje u stranačkoj hijerarhiji, kao i zaposlenje. Kao korist se ističe i sam ulazak u taj krug ljudi, bliskost s ekipom koja može da utiče na važne odluke. Nekoliko slučajeva potvrđuje da se kao nagrada doživljava ne čak ni obećanje da će neko napredovati ili dobiti posao, već i puko pominjanje ili anticipacija da bi nekada u perspektivi i to bilo moguće.

Beneficije su u nekim slučajevima simbolične, što je i indikator teškog ekonomskog statusa i raspona političkog klijentelizma koji je postao izražena karakteristika srpskog društva.

Više sagovornika objašnjava kako su im prekovremeni sati koje su dobijali za odlaske na stranačke skupove bili dovoljan motiv iako ne dele vrednosti s dotičnom strankom, niti bi glasali za nju. U nekim slučajevima se pristajanjem na stranačke zahteve samo kupuje mir, kako definiše jedan sagovornik, odnosno prevenira se mogućnost sankcionisanja koje bi moglo da usledi ukoliko se pruža otpor.

Politički pritisci na građane ilustracija 7

Politički pritisci na građane ilustracija 6

SANKCIJE

Sankcije za nepostupanje u skladu s očekivanim, naređenim ili sugerisanim su raznovrsne.

Identifikovan je širok spektar oblika mobinga za one koji su pružili otpor pritiscima ili nisu u potpunosti ispunili zadatke: sindrom praznog stola (npr. smanjen obim posla ne bi li se pri sistematizaciji ukinulo radno mesto, a radnik bio proglašen tehnološkim viškom; smanjen fond časova za radnike u prosveti), sindrom prepunog stola (povećan obim posla ne bi li se radnik opteretio i stavio u poziciju da ne može da ispuni ono što mu je delegirano), otežavanje uslova rada (npr. slanje na teren, neplaćeni prekovremeni rad i sl.), dobijanje zaduženja van redovnih radnih dužnosti (npr. zabeležen je slučaj da je od radnika zahtevano da van svog radnog vremena vozi koleginicu na posao), uskraćivanje ili ograničavanje resursa za rad (npr. nemogućnost korišćenja službenog vozila ili nemogućnost refundiranja troškova sa službenog puta), kao i nemogućnost napredovanja u karijeri i povećanja plate.

Intervjuisani svedoče da su mnogi od njih izloženi i šikaniranju i ignorisanju kolega i da su odnosi u kolektivu narušeni nakon što su pružili otpor. Premeštanje na drugo radno mesto, na nižu poziciju, smanjenje plate, pa i gubitak posla identifikovani su kao ne tako retke posledice.

Takođe, i ovde se mogu nazreti ustaljeni mehanizmi koji služe da prividno depolitizuju sankcije. Jedan je već pomenut: sistematizacije radnih mesta koje obično služe za obračunavanje s politički nepodobnima. Naravno, u postupku sistematizacije se sankcionišu oni koji su već, uslovno rečeno, pripremljeni za to i koji su već duže vremena bili izloženi pritiscima i kaznama koje se koriste kao argument za proglašavanje tehnološkim viškom. Pokretanje disciplinskih ili čak krivičnih postupaka još jedan je od načina sankcionisanja neposlušnih. U intervjuima su zabeleženi i slučajevi fingiranja anonimnih prijava protiv pojedinaca zbog nesavesnog obavljanja posla ili kršenja pravilnika i procedura ne bi li protiv njih bio pokrenut disciplinski postupak.

Nemogućnost konkursnog finansiranja ili učešća na tenderima su vidovi sankcija koji su prepoznati kao karakteristični za privatni sektor, odnosno za firme čiji rukovodioci nisu politički podobni ili su zakazali lojalnosti stranci. S druge strane, oni koji su postupali po zahtevu stranke su bili nagrađivani tako što su im nameštani poslovi preko javnih nabavki.

PERCEPCIJA PRITISAKA

S jedne strane, sagovornici zapažaju da su pritisci koji se vrše na birače transparentniji i beskrupulozniji u odnosu na prethodne godine, dok, s druge strane, uočavaju da su pritisci perfidniji i time teško uočljivi i dokazivi.

Ambivalentnost je očigledna i u pogledu mogućnosti otpora pritiscima: jedni smatraju da je otpor moguć i da je na pomolu tiha pobuna stranačkih pristalica kojima nisu ispunjena obećanja, dok drugi imaju utisak da je otpor luksuz i privilegija malobrojnih.

Većina sagovornika ističe da nije ili ne bi prijavila pritiske koji su vršeni na njih ili da ne veruju u mogućnost bilo kakvog epiloga u slučaju pokrenutih prijava i tužbi, i to iz više razloga. Prvenstveno zbog velikog nepoverenja prema institucijama koje su percipirane kao one koje omogućavaju, pa čak i stimulišu pritiske.

Preovlađujuće mišljenje da ne vredi prijavljivati pritiske argumentuje se strahom od mogućih posledica i očekivanjem da bi se time još više pogoršala sopstvena situacija.

TAKTIKE IZBEGAVANJA

Ljudi se najčešće klone otvorene konfrontacije, pa pronalaze načine i taktike za izbegavanje aktivnosti u korist stranke ili javnih i stranačkih funkcionera, kao što su uzimanje bolovanja, uzimanje slobodnih dana “zbog smrtnih slučajeva” i “bolesti bližnjih” i drugih privatnih razloga, pribavljanje lekarskih uverenja o hroničnim zdravstvenim problemima (npr. oštećenje sluha) koja ih sprečavaju da odlaze na određene događaje, pozivanje na funkciju ili profesiju supružnika koja zabranjuje političko delovanje.

Služenje stranačkim interesima neki vide kao “snalaženje” i “podnošljiv kompromis” kojim osiguravaju egzistenciju. Ponekad se prihvatanje pritiska doživljava kao čin solidarnosti s drugim “žrtvama” (tj. građani se neretko odlučuju da odu na miting ili da daju svoj kontakt kao siguran glas kako bi pomogli nekome iz svog okruženja). Neki sagovornici percipiraju da je učešće u stranačkim aktivnostima njihova obaveza i dužnost i prema nadređenima na poslu i prema stranci, jer su im “oni” omogućili posao i platu.

JAVI NAM SE

Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…

Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!

Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.

Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585

home

I PRIVATNI SEKTOR JE NA UDARU

Post author By aleksandar
Post date October 25, 2022

Svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljena uoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa našim istraživačima. Svi razgovori su anonimizovani.

Zabeleženi slučajevi političkih pritisaka na preduzetnike i zaposlene u privatnom sektoru ne razlikuju se značajno od onih u javnom sektoru. Pritisci na preduzetnike vezani su za benefite koje mogu dobiti ili izgubiti u zavisnosti od pokazane kooperativnosti. Na strahu od gubitka posla najčešće se baziraju pritisci na zaposlene u privatnom sektoru.

DIREKTOR GA JE ZVAO DA DOĐE U NJEGOVU KANCELARIJU I TADA MU JE REKAO DA MORA DA IDE NA MITING

Kao i zaposlenima u javnom sektoru, i radnicima privatnih preduzeća dešavalo se da budu primorani da idu na političke skupove. U jednom od zabeleženih slučajeva, pritisak na zaposlene vršio je direktor preduzeća, preteći otkazima onima koji ne odu na skup povodom rođendana stranke. Od 20 radnika firme, njih četvoro je otišlo na “proslavu”. Po rečima sagovornika, to su bili ljudi koji su zaposleni u skorije vreme, i to preko stranke. Ostali radnici su prošli bez sankcija. Većina njih se pozvala na određene obaveze.

Direktor je pretio otkazom da moraju ići, moj kolega se suprotstavio i rekao da ga momentalno otpuste jer neće da ide na skup stranke, niti da ima neke veze s njima. Imao je tri takva sastanka s direktorom - ovo je bio poslednji. (Intervjuerka: To je baš: "dobićeš otkaz ukoliko ne pristaneš"?) Takve su bile pretnje. (Intervjuerka: Direktor ga je zvao u njegovu kancelariju da dođe na razgovor?) Da i tada mu je rekao da mora da ide na miting. I nije bio jedini, od njih 20 zaposlenih četvoro je pristalo i to su oni koji su skoro zaposleni preko stranke. Direktor je imao obavezu da obezbedi 10 ili 15 ljudi. Iz *** je išao enormno veliki broj autobusa, nakupili su 600 a granična cifra je bila 1000 ljudi. (Intervjuerka: Većina radnika u tom preduzeću je pružila otpor?) Da, on jeste a za ove ostale oni su se pozivali na neke obaveze. Direktor nije spreman da se na taj način zauzme da ide do kraja u svojoj nameri, ali nije ispunio svoju kvotu.

Vidi se da pod pritiskom nisu bili samo radnici, već i njihov direktor, s tim što je on bio izložen drugoj vrsti pritiska, koja funkcioniše po sistemu kvota. Reč je o privatnom preduzeću koje na ime sponzorstava uplaćuje novac za projekte u kojima se prepliću interesi stranke i "lokalnog šerifa".

DOBIJEŠ PAPIR KOJI MORAŠ DA POTPIŠEŠ

Zaposleni u jednoj privatnoj kompaniji bili su pod pritiskom da daju siguran glas stranci, o čemu svedoči osoba koja je radila u tom kolektivu.

“(…) Pred izbore dobiješ papir koji moraš da potpišeš, da si saglasan da si siguran glas. Jesi uslovljen, nemoj da potpišeš – pitanje je kako ćeš da prođeš. (Intervjuer: Ko ti da taj papir, od koga dobiješ?) Stigne iz kompanije, šefica ti da. Pošalje se od vrha i stigne u prodavnicu. (Intervjuer: I ti onda potpišeš da ćeš da glasaš za ***) Da (Intervjuer: Kako oni znaju da si glasala za ***), kako verifikuješ? Je l’ moraš da slikaš ličnu kartu?) Ne, ne mogu da znaju, nisam se s tim susretala još.”

Po svedočenju jednog od sagovornika, nekoliko mlađih preduzetnika prikupljalo je sigurne glasove tako što su za svaki nudili 10 evra. Ti preduzetnici, kako kaže, nisu članovi stranke, ali im je obećano da će preko konkursa dobiti novac za investiranje ukoliko obezbede određeni broj sigurnih glasova. Na tom slučaju se, uz elemente koji upućuju na zloupotrebu javnih sredstava preko nameštanja konkursa, uočava i sistem usluga kao mehanizam pritiska na preduzetnike.

“U društvu su pričali da imaju neki momci ovde kojima je obećan neki konkurs za investiciju. Neke pare za investicije ako sakupljaju određeni broj potpisa i oni su odlučili da plaćaju 10 evra za potpis, da bi su oni sakupili ne znam 500 ili koliko je rečeno (…) (Intervjuerka: A da li ste upoznati koliko će oni dobiti za to što rade?) Ne znam ali u pitanju su neke privilegije na konkursu, start-ap neki.”

ČLANSTVO U STRANCI - USLOV ZA POSAO

Jedna radnica tvrdi da je članstvo u stranci preduslov za zaposlenje u njenom preduzeću, a da je prisustvovanje stranačkim skupovima zadatak koji se izvršava kako bi se zadržalo radno mesto. Otkaz je sankcija koja se lako sprovodi budući da je većina radnika zaposlena na određeno vreme.

(Intervjuer: Jel bilo pritisaka da idete na skupove ili neka otvaranja?) Ja ne, iz razloga što nisam uslovljena jer nisam dobila posao preko stranke. Ali znam masu ljudi koji su dobili posao preko stranke koji su bili uslovljeni, ako žele da rade u skladu sa kvalifikacijama jesu uslovljeni da budu članovi stranke, moraju da idu na stranačke skupove ako ne idu snose posledice. (Intervjuer: Koje su to posledice?) Otkaz u firmi, 90% tih ugovora su na određeno, i onda je jako lako smeniti te ljude, napraviti promenu što uliva nesigurnost ljudima. Bukvalno time ih uslovljavaju. (Intervjuer: Kakav ti ugovor imaš, kakav si imala?) Ja imam ugovor na određeno isto kao i u *** (preduzeće).

SVE ZNAJU O TEBI

Pritisak na zaposlene u privatnom sektoru odnosi se i na slobodu izražavanja mišljenja. Po rečima jednog od sagovornika, u nekim slučajevima je na preduzetnike stranka vrišila pritisak zbog stvari o kojima su njihovi radnici pričali izvan preduzeća. Pritisak se prelivao na zaposlene, koji su dobijali opomene ili su udaljavani sa posla.

(…) Ali i ljudi dobrostojeći koji rade u nekim firmama, ako se namere na njega i taj pada. (Intervjuer: To mislite na državna preduzeća ili privatna?) I jedno i drugo. I privatno isto. Znači ako, recimo, radnik u privatnom preduzeću napolju priča nešto što, šta ja znam, nije u skladu sa njihovim interesima – zovu gazdu i dešava se da gazda mora ili da ga skloni ili da ga opomene da ovaj ućuti i gotovo. Pa sad neka on gleda da li će da ćuti, ima decu – ćuti i gotovo. Pa nikome nikada nije po volji, ko je narodu ugodio – niko. (Intervjuer: Znate i za te primere da su ljudima koji rade u privatnim preduzećima takođe pretili ukoliko nešto rade…?) Pa ima, ima. Pretili su gazdama, a on je posle vršio pritisak na ljude (…).

Slično je iskustvo radnice na koju je pritisak vršio direktor jer je učestvovala na protestima. Ona navodi da je prvo direktor dobio poziv za sastanak od čoveka koji je bio direktor javnog preduzeća, ali i visoko rangirani član stranke, te da je sastanku prisustvovalo više osoba – među njima i oni koje preduzetnik nije poznavao. Preduzetnik je potom saopštio našoj sagovornici da nema drugog izbora nego da joj prenese šta su mu rekli, tj. da će morati da je otpusti ukoliko ona u potpunosti ne odustane od angažmana na protestima. Po njenim rečima, preduzeću je pretilo da ostane bez ugovora o javnim nabavkama s opštinama i javnim preduzećem.

Ja sam samo došla na posao redovno, a tadašnji direktor tog preduzeća mi je rekao: ,,***, ja nisam spavao noćas”. Ja ga pitam što nisi spavao, kaže: ,,Eto, znaš, ja sam juče bio u ***, pozvao me ***. Rekao je sve poimence ali su tu bili prisutni neki ljudi koje on nije poznavao. (Intervjuerka: Koji nisu sa lokala?) Tako je. Kaže: ,,***, oni o tebi sve znaju”. Kažem pa šta tu ima fascinantno znati o meni, možeš misliti. Kaže: "Sve znaju o tebi, sve. Mene su uslovili, ja nemam druge nego da ti prenesem šta su mi rekli". I tada je on meni rekao ili ću se ja povući sa protesta ili će mi on dati otkaz.

Kao i u javnom sektoru, posledice pritisaka u privatnim preduzećima ogledaju se u narušenim odnosima u kolektivu, prekidu komunikacije i polarizaciji među kolegama. Budući da je rad u privatnom sektoru nesigurniji i slabije plaćen, politički motivisani pritisci na zaposlene dodatno otežavaju uslove njihovog rada.

JAVI NAM SE

Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!

Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585

home

ROMI KAO “LAKE METE”

Post author By aleksandar
Post date October 25, 2022

Najsiromašniji građani su kao “laka meta” često izloženi političkim pritiscima. Iskustva ljudi s kojima smo razgovarali pokazuju da se stranački funkcioneri i aktivisti neretko služe i nezakonitim sredstvima kako bi uticali na izbornu volju pripadnika socijalno ugroženih i manjinskih grupa. U odnosu na opštu populaciju, stopa zaposlenosti i obrazovanja među Romima je znatno niža, a uslovi stanovanja su mnogo lošiji. U kombinaciji s predrasudama i marginalizacijom, te činjenice romsku populaciju čine veoma podložnom pritiscima i manipulacijama političkih aktera.

NAJČEŠČE ŽRTVE PRITISAKA

“Znate kako, oni obećaju da će urediti naselje, to je vrsta kupovine glasova, ako vi glasate za tu i tu partiju, mi ćemo uraditi tu ulicu, uvesti kanalizaciju i vodu. To nije od danas, to su sve stranke radile od Miloševića do sada”, saznajemo iz razgovora s aktivistom za prava Roma.

Pritisci na Rome ponekad dolaze i od manjinskih stranaka. Neretko pritiske vrše i osobe koje su i same Romi. Bilo kao stranački aktivisti ili stranački saradnici, odnosno romski stranački poverenici, bilo kao koordinatori za romska pitanja, članovi romskih organizacija ili članovi Nacionalnog saveta, Romi su često ti koji direktno sprovode pritisak na svoje sunarodnike ili imaju bitnu ulogu u raznim vidovima izborne korupcije kojom je obuhvaćena romska populacija.

O pritiscima koji se na Rome vrše preko sistema usluga svedoči član jedne romske organizacije, koji je autoritet u romskoj zajednici stekao kroz višegodišnji rad u civilnom sektoru. Kao član romske organizacije on funkcioniše kao spona između stranke i romske zajednice, sa zaduženjem da pribavi što više romskih glasova. Predstavlja se kao neko ko za romsku zajednicu može da uradi krucijalne stvari poput zapošljavanja, lokalnih akcija, rešavanja infrastrukturnih problema, stipendija za decu, školovanja mladih ljudi i sl. Kaže da bi bio kooperativan prema svakoj stranci koja bi imala obzira prema romskoj zajednici i koja bi mu omogućila da obavlja pomenute poslove.

“U Srbiji se vrši institucionalna diskriminacija i manipulacija Romima jer se na njih isključivo gleda kao na “sigurne glasove”, a ne kao na političke subjekte koji imaju svoje legitimne potrebe i interese.”

(ispovest predstavnice udruženja koje se bavi položajem Roma)

KAD NISU IZBORI, ZA ROME SE NE SEKIRA NIJEDNA POLITIČKA PARTIJA

Romi su pritiscima izloženi individualno, ali i kolektivno - na stambene zajednice (romska naselja) ili verske zajednice koje čine pripadnici romske nacionalne manjine. Neformalna romska naselja posebno su izložena pritiscima budući da su bez elementarnih uslova za život. Utisak jedne romske aktivistkinje je da za Rome i romska naselja nijedna politička partija nije zainteresovana dok se ne približe izbori.

“Dok nisu izbori u romsko naselje ne ulazi niko, dok nisu izbori za Rome se ne sekira nijedna politička partija, ne znaju šta se dešava. Negde pred izbore počinje taj metež, zna se ko je s kim, ko je šta, ko je ko.”

Sagovornici svedoče da se stanovnicima romskih naselja neretko uzimaju lične karte nekoliko nedelja pre izbora, a vraćaju im se na dan glasanja (ispred biračkog mesta). Na dan izbora stranački poverenici posećuju naselja, a građani se odvoze do biračkog mesta.

Romi su često žrtve zastrašivanja i ucena

pa i fizičkog nasilja.

NACIONALNI SAVETI KAO KANAL ZA PRITISAK

Pritisci kreću već pri izboru članova Nacionalnog saveta Roma. Romski aktivista koji je sa saradnicima formirao listu za to telo kaže da je na njega vršen pritisak da prekine s prikupljanjem potpisa podrške.

Lično sam pozvan, kaže: "pa šta se to radi?" (Intervjuer: A ko Vas je zvao, neko iz opštine ili…?) Pa jedan od onih ljudi koji, kako da kažem, vode računa da se odradi na teži način – tabadžije. Prvo razgovori, kaže: "pa šta se to radi?" Kažem: "a šta to, izvinite, a šta to?" Kaže: "pa to što skupljate i radite nije u redu, prekinite, mi već imamo svoju listu". Kažem: "a ko to vi?" Kaže: "pa Romi." "Pa ti nisi", kažem,"Rom". Kažem: "alo, pa je l’ ti znaš šta radiš?" I ja počeo tu da mu kao držim neka, ne predavanja, nego da to nije u skladu sa zakonom, da on nama zabranjuje da mi ostvarimo svoja prava i tako dalje. I on kaže: "gde si sad da razgovoramo?" I ja kažem: "nemam šta da razgovoram sa tobom, a izvini telefon, evo, pri kraju baterija, ne mogu da nađem nigde, moram da je čuvam, izvini, čujemo se." Kaže: "ej, stani, stani, gde ćeš, samo da razgovaramo, ja sam tu u centru…" Ma kakvi, isključim se i zdravo.

Članovi nacionalnog saveta imaju izvestan autoritet i uticaj na sunarodnike, s obzirom na to da je u pitanju "organizacija kojoj se u skladu sa Zakonom poveravaju ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima", te da se "sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, donacija i ostalih prihoda".

Može se zaključiti da uticaj na izbor članova Nacionalnog saveta Roma čini deo mehanizma preko kojeg stranke vrše pritisak na romsku populaciju. Postavljanjem kooperativnih ljudi na pozicije u Nacionalnom savetu Roma, stranke olakšavaju i povećavaju efikasnost pritiska na ostale pripadnike te nacionalne manjine.

SOCIJALNI RADNICI PODSEĆAJU SVOJE KLIJENTE DA GLASAJU ZA ODREĐENU PARTIJU

Od sagovornika saznajemo za slučajave kada su na Rome, koji su korisnici socijalne pomoći, pritisak vršili zaposleni u javnim institucijama, prvenstveno u centrima za socijalni rad.

Centri za socijalni rad ucenjuju Rome da daju siguran glas, u ovom slučaju ***, inače će da izgube pravo na socijalnu pomoć, to ide do te mere. (Intervjuerka: Kako to funkcioniše, samo da mi objasnite način?) Tako što socijalni radnici podsećaju svoje klijente da glasaju za određenu partiju, ako ne glasaju izgubiće socijalnu pomoć. A pošto su svi oni vezani, pošto oni imaju te koordinatore koji već funkcionišu onda neka osoba X zna za koga je osoba Y glasala i onda može da ode da kaže u Centru za socijalni rad: "Đura je glasao za tog i tog". Desilo se da neko izgubi socijalnu pomoć zbog toga, dešavalo se da je zaustavljena socijalna pomoć, dešavalo se da nisu dobili pravo na jednokratnu pomoć i tako se stvari dešavaju. (iz svedočenja romske aktivistkinje)

Građani se ucenjuju pravom na socijalnu pomoć ili dečji dodatak, ili im se preti isključivanjem struje i vode ukoliko ne glasaju za određenu stranku. Nekim Romima, kako sagovornik navodi, socijalna pomoć i dečji dodatak predstavljaju jedini izvor prihoda i oni podležu pritiscima u strahu da ta primanja ne izgube.

Jednostavno, radi se preko Roma koji idu i koji su neki dinar kao nagrađeni, da se ne spominje cifra, jer to je par hiljadarki, to je sramota, razumete, gde ucenjuju uopšte, ucenjuju Rome, pogotovu nepismene – oni su uglavnom nepismeni i polupismeni, da će im ukinuti socijalku, dečiji dodatak, i onda ovi moraju da izađu i da glasaju. (Intervjuer: A ko im to kaže? Je l’ im to govore aktivisti stranački ili im to govore funkcioneri neki? Ko ih tako ucenjuje?) Ne funkcioneri, funkcioneri ne mrdaju sa svojih mesta. (Intervjuer: A ko to radi?) Pa aktivisti, stranački aktivisti, znači Romi i aktivisti u određenim partijama. Jednostavno, čak ima i onih koji prisiljavaju na neki način, ucenom ili pretnjom. (Intervjuer: A koja je to konkretno pretnja?) Pa pretnja ako je zaposlen ili iščeprkaju nešto ako ide da radi na crno ili bavi se nečim, sivom ekonomijom, i onda kažu – "ej, mi ćemo to da prekinemo, poslaćemo inspekciju", a normalno svi su njihovi.

Od sagovornice saznajemo za političkog aktera koji u svom gradu kontinuirano vrši pritisak i na Rome i na druge socijalno ugrožene građane, služeći se mehanizmom potkupljivanja.

(...) Oni isključivo glasaju za njega, oni ne znaju za drugo (…) *** (političar) recimo kupuje glasove tako što organizuje prijeme. To su čuveni prijemi. Duže vreme organizovani su preko Centra znači 3.000, 4.000, 5.000 dinara tri-četiri puta godišnje ili deli uskršnje pakete, za Đurđevdan Romima deli 4.000 din. I to smatraju da je to tako normalno.

Iz objašnjenja sagovornika uočava se da mehanizam pritiska na Rome putem ucena i pretnji ukidanjem socijalne pomoći ponekad funkcioniše preko koordinatora za romska pitanja, koji su povezani s centrima za socijalni rad – socijalni radnici od njih dobijaju informacije o tome za koga su korisnici socijalne pomoći romske nacionalnosti glasali. Koordinatori za romska pitanja su osobe koje rade na terenu, imaju direktan kontakt s romskim porodicama i upoznate su s problemima i potrebama zajednice - time je važnija napomena sagovornika da koordinatori za romska pitanja moraju biti članovi stranke.

RADI SE O UCENAMA ŽIVETI ILI NE ŽIVETI

Pritisak na Rome ponekad se odnosi i na korišćenje usluga narodne kuhinje. Romska aktivistkinja, naša sagovornica, dobila je od stanovnika jednog romskog naselja informaciju da pred izbore moraju da predaju lične karte i da svi moraju da glasaju za stranku kako bi dobijali hranu.

Evo konkretan primer spomenuli se malopre Nacionalni savet, (sagovornica navodi funkciju i ime člana Nacionalnog saveta), on lično živi u naselju u *** (mesto), romskom naselju. U tom naselju, ima već dve ili tri godine, postoji narodna kuhinja što znači neko donosi svakodnevno tamo hranu. Po rečima ljudi koji žive u naselju dešava se sledeće. Oni moraju pred izbore da daju ličnu kartu, to se uvede i tačno se zna. To je ono to je kao kod ovoga iz Belorusije 100% glasova. To nije pitanje hoćeš – nećeš, možeš ne možeš naselje 100%. To nigde nema, ali tamo ima, to možete da proverite na zadnjim izborima na predzadnjim izborima, i sada, na budućim izborima koji će da budu. Sve se da proveriti, normalno rezultati izbora su javni. Ucene su abnormalne, pritisci su jaki, ovo uopšte nije šala ili pitanje da li jesu ili nisu ovde se radi o konkretnim stvarima. Radi se o ucenama živeti ili ne živeti. Na drugi način rečeno, prostim rečima živi ili preživi, oni im daju hranu i ta hrana je za njih elementarna.

I na Rome se vrše pritisci ucenama s produženjem ugovora na određeno vreme. Sagovornik navodi da pedagoški asistenti nemaju stalno radno mesto i da im se ugovori produžavaju svake godine, te da je s tim u vezi dobio poziv od jednog stranačkog funkcionera..

Pošto *** (srodstvo) radi kao pedagoški asistent, to su kao romski asistenti, kad je bio referendum *** (sagovornik navodi funkciju i mesto iz kog je političar) iz *** pozvao me je da porazgovaramo. A njima se ugovor, pričam sad o *** (srodstvo), produžava na svakih godinu dana, svaki septembar pa septembar, jer nemaju stalno radno mesto. I on me je pozvao sa namerom da mi ukaže na to da je *** (srodstvo) zaposlen, radi, da je potrebno da mu se produži ugovor i da zato traži uslugu da se aktivno uključi u kampanju, ali je to tražio i u ovoj kampanji.

Na Rome se vrše pritisci i preko ljudi iz kriminalnog miljea. Sagovornici navode da jedan od takvih ljudi, za kog upotrevljavaju termin "mafijaš", jedva čeka izbore, jer na svakim izborima zaradi pet, šest hiljada eura. On kontroliše ljude koji Romima daju novac za glasove i od njih uzima "tal" (udeo). Sagovornici dodaju da se "mafijaš" služi i fizičkim terorom.

DOBRO NAM DOĐE JER NEMAMO

Strančki predstavnici i aktivisti dele Romima, ali i drugim socijalno ugroženim građanima, humanitarnu pomoć, socijalne pakete, ogrev, ćebad, dušeke itd. Sve to se neretko finansira iz javnih resursa iako se predstavlja kao “poklon stranke”. U nekim slučajevima su u pritiscima na birače učestvovali nosioci javnih ili stranačkih funkcija, ali i predstavnici gradske uprave, javnih preduzeća i ustanova.

Nepovoljan socio-ekonomski položaj i dugogodišnja izloženost izbornoj korupciji uticali su na to da veliki broj Roma pomenute antidemokratske pojave doživljava kao nešto uobičajeno i kao priliku da koliko-toliko poboljšaju životne uslove, a ne kao prisilu.

Kažu, jednostavno "dobro nam dođe, nemamo", onda krive nas koji vodimo Rome, koji radimo za Rome, da mi ništa ne preduzimamo, inače oni to ne bi radili. Oni čekaju da im mi isto to dajemo. Kako da im dam, brate, na gotovo, ko će da mi da, razumete? Međutim, oni to sad prihvataju, sad ne treba niko ni da ih prisiljava, recimo neke. Sada kaže: "brate, kad će da bude?" Ovi kažu: "biće, dobićete." Evo, recimo, ko sad u Beogradu već negde neki su dobili, znači litru zejtina, kilogram šećera, kilogram soli, makaronu jednu.

OTPOR

Naši sagovornici tvrde da se Romima koji nisu članovi stranke uskraćuje pristup određenim institucijama, kao i da su političkim pritiscima izloženi Romi koji žele da budu angažovani u projektima humanitarnih organizacija. Primeri otpora su retki, ali su ipak zabeleženi. Na primer, romskom aktivisti koji nije iskazao kooperativnost u očekivanoj meri uskraćena su određena sredstva iz opštinskog budžeta.

(...) Mi koji nismo, recimo, nekima lojalni ili iako smo lojalni ali ne radimo po njihovom, recimo trenutno ja, onda nema ništa. Ja sam recimo pre 4-5 godina…4 godine tako, zadnji put konkurisao na budžet opštine gde sam dobio 15.000 dinara, pazite, za celu godinu, a imamo kancelariju. I to je bilo…rek’o sam više nećemo da konkurišemo (…).

PRITISAK ZBOG STRAHA NE PRIJAVLJUJU

Romi najčešće podležu pritiscima i prilagođavaju im se, a zbog nepovoljnog socio-ekonomskog položaja, lošeg iskustva, straha i dugogodišnje izloženosti izbornoj korupciji, pritiske ne prijavljuju nadležnim organima. Oni, ipak, obaveštavaju određene romske organizacije o problemima i pritiscima kojima su izloženi, a neki su spremni da govore o tome i s drugim nestranačkim organizacijama civilnog društva kada se kontakti ostvare preko pojedinih romskih aktivista. Neki od tih aktivista navode da je bilo slučajeva da su se Romi ranije žalili na različitim adresama, ali da im se to "obilo o glavu".

JAVI NAM SE

Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!

Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585

home

SIROMAŠTVO OTVARA PUT PRITISCIMA

Post author By aleksandar
Post date October 25, 2022

Po procenama, u Srbiji oko 446.000 građana živi u apsolutnom siromaštvu, oko 1,6 miliona ispod praga rizika od siromaštva, dok je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti više od 2 miliona ljudi. U 2020. godini pravo na novčanu socijalnu pomoć koristilo je 218.166 građana, od kojih su 63,8 odsto bili punoletni korisnici. Više od 30.000 građana Srbije koristi usluge narodne kuhinje.

Građani koji su u nepovoljnom socio-ekonomskom položaju posebno su osetljivi na koruptivne uticaje političkih aktera i njihovih eksponenata. Humanitarni rad kao stranačka aktivnosti uglavnom je perfidan način potkupljivanja građana radi glasa na izborima.

BAŠ PUCAJU NA SIROMAŠNE

Iskustva sagovornika govore da stranka cilja siromašne, a pomoć koju im obezbeđuje finansira se često iz javnih resursa (gradski budžet).

Delili su ogrev u nekom selu od simpatizera i članova. Baš ’pucaju’ na siromašne.
Standardno dele humanitarne pomoći, ali sve to ide iz budžeta grada. Imali smo 6 (?) tih socijalnih paketa.. u odnosu na prethodne godine, 2020/21. je po tome odskočila. Sada je intenzivnije, tih paketa sve više ide, budžetska izdvajanja za narodnu kuhinju se ne smanjuju, za socijalna davanja se i povećalo.

Jedan političar tokom cele godine vodi kampanju usmerenu prema socijalno ugroženima, deleći pomoć (novac i paketi), a intenzitet se pojačava u predizbornom periodu. Mišljenje jedne od naših sagovornica je da bi ta značajna sredstva mogla biti iskorišćena na drugi način, da se ljudima obezbedi posao, ali da “humanitarac” to ne čini kako neki od korisnika pomoći ne bi prestali da budu zavisni od njega.

Druga sagovornica pominje direktora jednog javnog preduzeća koji učestvuje u humanitarnim stranačkim aktivnostima. Taj funkcioner je obišao siromašnu porodicu, dodelio joj pomoć i obećao podršku za rešavanje njenog stambenog pitanja, što je takođe primer mekog pritiska na socijalno ugrožene koji postaju stranački dužnici.

(...) Evo direktor javnog preduzeća *** je išao sada da obiđe neku siromašnu porodicu, koji stvarno tužno kako žive, ali takvih je porodica više u *** (mesto). Odneli su im ćebad, dušeke, i tako dalje. Oni će im sada pomoći da dobiju stan i da imaju ove namirnice.

Loš socio-ekonomski položaj jedan je od glavnih razloga zbog kojih ljudi podležu pritiscima i ulaze u stranačke redove, pretpostavljajući da će im to pomoći da se oslobode siromaštva - pre svega da se zaposle ili da zadrže radno mesto.

Na primeru jedne materijalno ugrožene porodice vidi se da ni članstvo u stranci, ni obavljanje stranačkih zadataka nisu garancija za sticanje radnog mesta. Naša sagovornica navodi da su ona i njen suprug bili članovi stranke. Suprug je bio aktivan i obavljao je stranačke zadatke, kao što su odlasci na skupove i deljenje letaka, ali kada je, ostavši bez posla, zatražio pomoć partije, nije je dobio, pa ju je napustio. Sagovornica je takođe bila aktivna u stranci, ali više nije pošto je do sadašnjeg radnog mesta došla bez pomoći partije. Ipak, posao koji obavlja je ispod nivoa njenog obrazovanja.

Kada sam poslednji put ostala bez posla, u *** (naziv preduzeća) je to bilo, ja sam ušla u stranku. Ja sam član, ali ne aktivan. Zvali su me da me pitaju da li sam zadovoljna i kako mogu da mi pomognu, odgovorila sam im da mi daju posao kad me već pitaju. Tražili su mi da im dam sigurne glasove ljudi koji nisu u stranci, a koji bi glasali za njih. Prvi put kad su me zvali bila sam bolesna, drugi put zauzeta i jutros su me zvali po treći put. Rekla sam im neko ime samo da bih ih maknula. Ja imam završenu višu školu i ne vidim sebe kao higijeničarku. Nadam se, bar u nekom momentu očekujem bolji posao, neke stvari moraš da progutaš ako hoćeš nešto, tako da nisam zatvorila vrata sebi.

U navedenom primeru uočavaju se i taktike za izbegavanje pritisaka koje sagovornica primenjuje, ali koje očigledno imaju ograničen domet.

(…) To je ono - danas predsednik otvara tamo, idemo svi za njim, sutra negde spomenik svi tamo, idemo da maltretiramo ljude po kućama, hoćemo siguran glas, OK je da pitamo ljude za koga će glasati, ali ne da idemo do nivoa maltretiranja, tu se gubi svaki smisao. (Intervjuer: Kada te zovu da ideš u neku akciju kako to izbegneš, šta im kažeš?) Kažem im da nemam vremena zbog posla, jer radim po smenama, radim od jutra do sutra jer radim posao koji radim, nemam vremena.

ZBOG NEREŠNOG STAMBENOG PITANJA LAKO SE POSTAJE ŽRTVA PRITISKA

Pritiscima su izloženi i neki od građana koji nemaju trajno rešeno stambeno pitanje, a koji su raseljeni sa lokacije predviđene za izgradnju poslovno-stambenog kompleksa.

Sagovornica kaže da je na nju pritisak vršio tročlani tim koji čine osobe iz opštine, direkcije za izgradnju i iz udruženja raseljenih stanara. Tokom predizborne kampanje pozvali su je telefonom i insistirali da dođu i porazgovaraju, ne predstavljajući se kao stranački aktivisti, već kao ljudi iz “opštine i direkcije”, iako su doneli poklon u pakovanju sa obeležjem stranke. U neformalnom razgovoru pitali su je da li će izaći na izbore, a pošto su dobili potvrdan odgovor, rekli su da će je kontaktirati na dan izbora, da bi na kraju od nje tražili i potpis za siguran glas. Sagovornica je takvom pritisku bila izložena i 2020. godine, kada su održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji, što može biti indikator kontinuiteta u pritiscima na građane sa stambenim problemom.

Od ostalih sagovornika saznajemo da je tim u istom ili sličnom sastavu posećivao i druge porodice koje su raseljene iz zone predviđene za izgradnju pomenutog kompleksa.

Moja *** je dobila stan na *** , za prethodne izbore su bili kod nje. Mi smo raseljeni na četiri gradske opštine i da – idu kod svih. Samo je verovatno različita ta osoba iz opštine. Ali ovaj tandem iz direkcije i taj *** (ime osobe) sa *** (mesto) koji nas, sve porodice, zna, oni idu i samo treća osoba je različita.

DOK SMO MI NA VLASTI VAS NIKO NEĆE DIRATI

Intervjuisani članovi porodice koja je bila izložena pritiscima kažu da niti razmišljaju da prijave slučaj, niti mogu da odbiju posetu tročlanog tima, jer se plaše mogućih posledica – nemaju rešen stambeni status, a nužni smeštaj su dobili od direkcije.

Moram da ih primim, mislim ne moram, ali ne znam šta bi se desilo kad ih ne bih primila, onda je bolje da to otkačim (…) (Intervjuer: Da li ste razmišljali o tome da i zvaničnije reagujete na to što oni rade?) Ne, zbog suđenja za stan. Da imamo stan u otkupu, da su oni došli, a mi završili sa njima, onda možda i bih, ovako ne. Plašimo se, nemamo rešen taj stambeni status i oni nas drže tako da mi ne bismo smeli uopšte da izađemo.

Osobe koje su vršile pritisak takođe su sugerisale našoj sagovornici da ona sada živi bolje nego na staroj lokaciji, ali kada ih je upitala zašto se ne rešava njen stambeni status, odgovorili su joj da njenu porodicu niko neće dirati i izbacivati iz stana dok su oni na vlasti.

(…) To je ono što *** uvek pitam, i prethodni put kada su bili kao i sada – zašto se to ne rešava? Njihov odgovor je: ,,pa dobro dok smo mi na vlasti vas niko neće dirati”.

JAVI NAM SE

Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!

Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585