NAJČEŠĆA PITANJA I ODGOVORI
1. Šta ako me u radnom kolektivu primoravaju da idem na stranačke mitinge i slične događaje?
Niste dužni da uradite bilo šta što nije u opisu Vašeg posla i radnog mesta i što nije predviđeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili drugim opštim aktom.
Ukoliko trpite pretnje (npr. otkazom), možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ).
Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ukoliko imate mogućnost, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
2. Šta ako me u radnom kolektivu primoravaju da prikupljam sigurne glasove, da agitujem da ljudi glasaju za određenu stranku?
Niste dužni da uradite bilo šta što nije u opisu Vašeg posla i radnog mesta i što nije predviđeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili drugim opštim aktom.
Ukoliko trpite pretnje (npr. otkazom), možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ).
Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ukoliko imate mogućnost, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
3. Šta ako me u radnom kolektivu primoravaju da se učlanim u stranku?
Niste dužni da uradite bilo šta što nije u opisu Vašeg posla i radnog mesta i što nije predviđeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili drugim opštim aktom.
Ukoliko trpite pretnje (npr. otkazom), možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ).
Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ukoliko imate mogućnost za to, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
4. Šta ako me na radnom mestu šikaniraju i drže u stalnom strahu kako bih ispunjavao/la političke zahteve?
Zakon Vam daje mogućnost da pokrenete postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno od mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, član 12 Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Takođe, ako niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
5. Šta ako me primoravaju da glasam za stranku?
Niko nema pravo da Vas primorava da glasate za određenu stranku ili kandidata. Slobodni ste da odlučite da li ćete glasati i za koga ćete glasati (član 4 Zakona o izboru narodnih poslanika).
Ukoliko Vas primoravaju da glasate za određenu stranku, odnosno kandidata, uz određenu pretnju (npr. otkazom), možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo povrede prava glasanja, član 155 KZ).
Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Takođe, ako Vam stalno prete raskidom radnog odnosa ili Vas drže u stalnom strahu kako bi Vas primorali da glasate za određenu stranku, možete pokrenuti postupak zaštite od zlostavljanja na radu - zaštita od mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, član 12 Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
Ukoliko radite u javnom preduzeću čiji direktor vrši navedene radnje ili zna da ih vrše drugi zaposleni, a ne sprečava ih u tome, možete podneti prijavu nadležnom ministarstvu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave radi pokretanja postupka za razrešenje direktora javnog preduzeća (član 48 i 49 Zakona o javnim preduzećima).
6. Šta ako me primoravaju da obezbedim sredstva ili sponzorstva za stranku?
Niste dužni da uradite bilo šta što nije u opisu vašeg posla i radnog mesta (što nije predviđeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili drugim opštim aktom).
Ukoliko Vam prete (npr. otkazom), možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo iznude, član 214 KZ). Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ako imate mogućnost, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
Ukoliko radite u javnom preduzeću čiji direktor vrši navedene radnje ili zna da ih vrše drugi zaposleni, a ne sprečava ih u tome, možete podneti prijavu nadležnom ministarstvu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave radi pokretanja postupka za razrešenje direktora javnog preduzeća (član 48 i 49 Zakona o javnim preduzećima).
7. Šta ako dobijam zaduženja van radnog vremena, npr. da „botujem“ za stranku i obavljam druge aktivnosti?
Niste dužni da uradite bilo šta što nije u opisu Vašeg posla i radnog mesta (što nije predviđeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili drugim opštim aktom).
Ukoliko Vam prete, možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ). Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ako imate mogućnost, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
Takođe, ako Vas drže u stalnom strahu kako bi vas primorali na određene radnje i daju vam radne zadatke van opisa Vašeg posla, možete pokrenuti postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, član 12 Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
Ukoliko radite u javnom preduzeću čiji direktor vrši navedene radnje ili zna da ih vrše drugi zaposleni, a ne sprečava ih u tome, možete podneti prijavu nadležnom ministarstvu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave radi pokretanja postupka za razrešenje direktora javnog preduzeća (član 48 i 49 Zakona o javnim preduzećima).
8. Šta ako me primoravaju da “dobrovoljno” podnesem ostavku ili dam otkaz?
Niko nema pravo da vas primorava da podnesete ostavku ili date otkaz.
Ukoliko Vam prete, možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ). Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ako imate mogućnost, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
Takođe, ako vrše radnje koje imaju za cilj da Vas navedu da raskinete radni odnos na sopstvenu inicijativu, možete pokrenuti postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
9. Šta ako sam na rukovodećem položaju i primoravaju me da smenim ili otpustim nepodobne kadrove?
Niko nema pravo da Vas primorava da smenite ili otpustite nepodobne kadrove.
Ukoliko Vam prete, možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ). Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ako imate mogućnost, najbolje bi bilo da vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu.
10. Šta ako od mene traže da „špijuniram“ kolege?
Niko nema pravo da od Vas zahteva da „špijunirate“ kolege.
Ukoliko Vam prete, možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ). Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
Ako imate mogućnost, najbolje bi bilo da Vam advokat sačini krivičnu prijavu koja se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu
Takođe, ako Vas drže u stalnom strahu kako bi Vas primorali na određene radnje i daju Vam radne zadatke van opisa vašeg posla, možete pokrenuti postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
11. Šta ako se od mene traži da se javno i eksplicitno izjasnim “na čijoj sam strani”?
Ukoliko ne želite da se javno i eksplicitno izjasnite po tom pitanju, a zbog toga trpite određene negativne posledice i dovedeni ste u lošiji položaj, možete pokrenuti postupak za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti ili postupak sudske zaštite (član 25, Zakon o zabrani diskriminacije).
12. Šta ako mi se u nedogled produžava ugovor na određeno vreme?
Poslodavac sa Vama može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme u maksimalnom trajanju, sa prekidima ili bez prekida, od 24 meseca. Ukoliko ostanete da radite kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatraće se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Takođe, možete podneti prijavu Inspekciji rada.
13. Šta ako mi se zlonamerno smanjuje ili povećava obim posla?
Ukoliko se to dešava zbog toga što ste politički nepodobni, odnosno zbog vaših političkih ubeđenja ili članstva u određenoj političkoj stranci možete pokrenuti postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti ili postupak sudske zaštite (član 25, Zakon o zabrani diskriminacije).
Takođe, možete pokrenuti postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
14. Šta ako mi se otežavaju uslovi rada, uskraćuju ili ograničavaju resursi za rad (slanje na teren, neplaćeni prekovremeni rad, premeštanje na udeljeno radno mesto, nemogućnost korišćenja službenog vozila ili nemogućnost refundiranja troškova sa službenog puta …)?
Po članu 16, Zakon o zabrani diskriminacije, možete pokrenuti postupak zaštite pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti ili postupak sudske zaštite.
Takođe, možete pokrenuti postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
15. Šta ako me primoravaju na kršenje zakona (na primer, da zloupotrebim javne resurse)?
Imate pravo da odbijete da prekršite zakon. Najbolje je da odbijete nalog pismenim putem kako biste imali dokaz da Vam je takav nalog i upućen.
Ukoliko imate saznanja da su propisi ipak prekršeni i da je došlo do npr. zloupotrebe javnih resursa, možete izvršiti uzbunjivanje. U prvom koraku morate se obratiti ili poslodavcu ili ovlašćenom organu (npr. policiji, ministarstvu i tome slično), dok se javnost može uzbuniti, bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog organa, samo u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza.
Rok za uzbunjivanje je godinu dana od dana kada ste saznali za izvršenu radnju, a najkasnije u roku od deset godina od izvršenja pomenute radnje. Imate pravo na zaštitu kao uzbunjivač samo ukoliko uzbunjivanje izvršite na navedeni način i u pomenutim rokovima,
Uslov je takođe da u trenutku uzbunjivanja iznosite informacije u koje bi, na osnovu raspoloživih podataka, mogla da poveruje osoba koja poseduje slično stručno znanje kao i Vi.
16. Šta ako mi se zabranjuje da pratim određene medije ili da se družim s „nepoželjnim“ osobama?
Ustavom Vam je zagarantovana sloboda mišljenja i izražavanja (član 46).
Možete pokrenuti i postupak zaštite od zlostavljanja na radu, odnosno mobinga (član 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu).
Postoje dva postupka: postupak zaštite kod poslodavca i postupak zaštite pred nadležnim sudom.
Ako Vas zlostavlja neko ko nema status odgovornog lica u pravnom licu (preduzeću / ustanovi) ili neko ko nije Vaš direktni poslodavac kao fizičko lice, neophodno je da tražite postupak zaštite kod poslodavca. Zahtev podnosite odgovornom licu u pravnom licu, u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ako Vas zlostavlja odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, postupak pokrećete pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana zlostavljanja.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka zaštite kod poslodavca, rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu je 15 dana od okončanja prvog postupka.
17. Šta ako sam preduzetnik i od mene se traži da finansiram ili sponzorišem stranku?
Niste dužni da finansirate ili sponzorišete bilo koju stranku.
Ukoliko to čine uz određenju pretnju, možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo iznude, član 214 KZ).
Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
18. Šta ako sam preduzetnik od koga se traži da se ne oglašava u pojedinim medijima, da promenim svoje poslovne odluke i partnere u korist stranačkih interesa?
Niko nema pravo da Vam upućuje takve zahteve.
Ukoliko to čine uz određenu pretnju, možete podneti krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu (krivično delo prinude, član 135 KZ).
Ako Vam preti ili Vas ucenjuje osoba koja je na službenom položaju zahvaljujući kojem može da Vam nanese štetu ili uskrati ostvarivanje određenih prava, možete podneti i krivičnu prijavu zbog postojanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ).
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno da nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585