Intervjui sa zaposlenima u opštinskim i gradskim upravama, kao i drugim javnim institucijama, ukazuju da se pritisci na birače u opštinama uglavnom vrše po hijerarhijskoj vertikali, pri čemu su granice između uloga i funkcija u radnom kolektivu i u stranci neretko izbrisane.
ONA JE REKLA: "TI MISLIŠ DA TI IMAŠ IZBORA?"
Radnica gradske uprave, zaposlena na neodređeno vreme, opisuje kako je na nju vršen pritisak da prikuplja kapilarne glasove. Tako je najpre došlo naređenje s pozivanjem na autoritet nadređenog, ali nakon što je pružila otpor, mehanizam pritiska je promenjen. U sledećem koraku joj je prikupljanje kapilarnih glasova predstavljeno kao sistem usluga koje se čine po hijerarhijskoj vertikali zarad čuvanja radnih pozicija. Pošto je ponovo odbila, suočena je s pretnjom i porukom da ona ne može da bira.
A onda dobijete poziv od šefa koji ti kaže: ,"Slušaj, moraš da mi skupiš 20 kapilarnih glasova.” Mene su pozvali, ja sam pitala šta je to, kaže: ,"pa kao ime i prezime, matični broj i da kad ih pozovemo da kažu da će glasati za tog i tog”. Ja kažem, ja nemam takve ljude. Kaže: "Kako nemaš?” Pa nemam, ja ne mogu mojoj mami da naredim za koga će glasati. Kao "pa znaš, pa moraš, to je zbog mene". Zato što to rade da bi zadržali svoje pozicije, mi za njih a onda oni kao za ove gore i tako to sve ide kao lančano. (Intervjuerka: I kakva je reakcija kada ste rekli ne?) Ja sam tad rekla, to je moj izbor da neću i tada mi bila jedna druga šefica. Ona je rekla "ti misliš da ti imaš izbora?". Ja rekoh, ja mislim da imam.
Iz navoda zaposlene u gradskoj upravi uočava se primer pritiska da se prikupe kapilarni glasovi preko sistema kvota koji se vrši po hijerarhijskoj vertikali, od višeg menadžmenta ka nižem, a zatim od nižeg menadžmenta ka ostalim radnicima. S druge strane, iskazi sagovornika sugerišu da na viši menadžment pritisci dolaze iz vrha stranke, a ka najvišim instancama na lokalu ih kanališu visokopozicionirani stranački funkcioneri, okružni stranački koordinatori, biznismeni (iz drugih opština) bliski stranci ili od stranke delegirani, "anonimusi”.
ZAPOŠLJAVANJE PREKO STRANKE
Politički pritisci od vrha nadole prilično se jasno manifestuju kroz partijsko zapošljavanje kojim stranka ojačava svoju poziciju.
(…) I onda mešanje u apsolutno sve što se dešava na lokalu, da li će neko da se zaposli, koga ćete da zaposlite, ovog morate da isterate, ovog morate da zaposlite, ovo će vam biti direktor (…) A zadatak ovih nižih je da rukovode s tim, recimo predsednik okružnog odbora iz ***, koji je inače narodni poslanik u Skupštini, koji ima ne znam koliko funkcija, e on je taj koji se o svemu danas recimo pita. Danas ne možete da uposlite nikog u opštini ***, a da on ne da saglasnost, ili da on ne da ime.
Rast broja zaposlenih u gradskoj/opštinskoj upravi pokazuje da se stranački ljudi zapošljavaju na fiktivna radna mesta.
U kancelariji gde je moja koleginica sa još dve koleginice, ali ta prva kolegica koju sam spomenula, ona je bila stvarno žena ogromnih kapaciteta. Sad u toj kancelariji njen posao radi sedmoro ljudi! Sedmoro. I sad pričamo, a taj moj sekretarijat se prepolovio, znači polovinu poslova koje je ona vodila vodi sad moj sekretarijat. To je sad drugi sekretarijat. I znači polovinu njenih poslova radi sedmoro ljudi.
ZAPREĆENO NAM JE DA NAM NEĆE PRODUŽITI UGOVORE UKOLIKO NE IDEMO NA MITING
Zaposleni u upravi opštine ili grada često su prinuđeni da idu na političke skupove. Tako po rečima jednog od sagovornika, zaposlenima je prećeno da im neće biti produženi ugovori ukoliko ne budu išli na miting.
Radimo pod ugovorom o privremenim i povremenim poslovima. I zaprećeno nam je da nam neće produžiti ugovore ukoliko ne idemo na miting, to je upravo *** rekao da nam najverovatnije neće produžiti ugovor potpisan na četiri meseca.
Sagovornik kaže i da je pritisak vršila osoba zaposlena u opštinskoj upravi, koja je isto činila i prema zaposlenim u poreskoj upravi i zdravstvenom sektoru. Reč je, kako tvrdi, o osobi koja nema završen fakultet i čiji posao u opštinskoj upravi uglavnom obavlja druga koleginica. Osoba koja vrši pritisak uglavnom je fokusirana na prikupljanje kapilarnih glasova i vrbovanje ljudi. Može kad hoće da izađe sa posla.
Osim otvorenog pritiska, uočen je i suptilniji mehanizam uticaja na zaposlene. Nadređeni ih poziva u svoju kancelariju i traži da idu na stranački miting, pozivajući se na više instance, pa čak i na najvišu (predsednika države). Dajući im instrukcije, ne nagoveštava bilo kakve benefite zbog odlaska na miting, ali jasno sugeriše da su moguće sankcije za neposlušne. Zatim osoba koja vrši pritisak napominje da mora obavestiti nadređene o tome ko neće ići na miting. Zaposlenima je, kaže sagovornik, ta napomena ,,sasvim dovoljna”. Pravljenje ’’negativnih spiskova’’ je mehanizam pritiska kojim se implicira moguće kažnjavanje.
Kada su bili izbori pre dve godine, ona je nas pozvala u kancelariju kao sekretar da nam kaže, kao i sada ovo što je bilo za sadnju drveća, da treba da se ide na miting (…) Jednostavno, stvarno je ženi bilo neprijatno, ali njoj su rekli da to uradi i ona je nama to morala da kaže, jednostavno ko nije hteo da ide, mogao je i tada da ne ide, ali ne znam kakve su posledice. Neki nisu otišli, nisu ostali bez posla, e sada postoje mehanizmi, ja ne znam nikad nisam doživeo, nisam nikada došao do tog stadijuma da odbijem nešto što mi se toliko ne sviđa da ne mogu da pretrpim (…) Ona je nama objasnila to kao da ona mora da obaveštenje ko neće da ide. Nama je to sasvim dovoljno, znači ona je pravila spisak ko neće da ide (…) Navodno, ovo ću sada malo karikirati, ali to je stvarno bilo smešno, ali i žalosno. Navodno predsednik države zahteva (smeh) da odemo na miting.
Opisani mehanizmi stvaraju ucenjivačko-zastrašivačku atmosferu u kojoj zaposleni postupaju po instrukcijama nadređenih kako bi izbegli probleme.
ZA ONOG KO VRŠI PRITISAK - TO JE SAMO "ZAMOLNICA"
Iz razgovora s opštinskim funkcionerom (viši menadžment), inače članom stranke koji vrši pritisak na niže rangirane zaposlene radi odlaska na miting, proizlazi da on svoje postupke i ne vidi kao pritisak, već gotovo kao ,,zamolnicu” za saradnju.
(…) Ja recimo pozovem, imam zadatak, ne znam, treba da povedemo pedesetak ljudi na neki miting, negde, da li možete nekog da zamolite, da vidite i onda ljudi porazgovaraju. Znači, nije bila naredba "vi morate da krenete", kao što znam da rade, "vi ćete dobiti otkaz", "metla će da radi", i slične neke priče ako ne odete, nego smo gledali na toj nekoj dobrovoljnoj bazi ljudi koji mogu tog trenutka da idu i nikad nismo ni ispunili kvotu zaista (…).
KVAZINESTRANAČKE AKTIVNOSTI
Rad van redovnih dužnosti na radnom mestu takođe je uočen kao vrsta pritiska na zaposlene u gradskim i opštinskim upravama. Usled brisanja granice između funkcija koju neko ima u državnom sektoru i u stranci, razne aktivnosti, koje same po sebi mogu biti korisne za zajednicu, sprovode se zarad prikupljanja političkih poena, tj. promovisanja funkcionera i stranke.
Od sagovornika saznajemo da je njegovom odeljenju bilo preporučena sadnja drveća iako to nije njihov posao. Tako je uputstvo za akciju stiglo po hijerarhijskoj vertikali unutar strukture zaposlenih u odeljenju gradske/opštinske uprave, te se ovde može govoriti o mehanizmu “prećutnog dogovora” ili ”nepisanih pravila”. To podrazumeva da su zaposleni svesni da im kooperativnost može doneti određenu korist, ali i da neučestvovanje može izazvati probleme - zaposleni koji nisu učestvovali u sadnji drveća morali su, kako kaže naš sagovornik, "potanko da objasne” izostanak.
Bilo je, nije primoravanje, ali jednostavno, bilo je preporučljivo da celo odeljenje ide. Naravno, bilo je tu izuzetaka koji su bili bolesni ili koji su imali neko opravdanje, što su morali sekretaru naravno potanko da objasne i većinom smo svi išli bez, da kažem, nije tu bilo neko negodovanje, pobune, nije to neki težak fizički posao, to je više posao koji se odradi od sat, sat i po (…) Nije bilo moranje, ali bilo je preporučljivo i na taj način smo bili, hajde da kažem, nagrađivani. U smislu, jednostavno, ko je izašao u susret i uradio to što se tražilo od njega dobio je prekovremene sate, znači u tom nekom smislu, to nije neki benefit velik, hajde da kažem 2, 3, 5, 10 prekovremenih sati, reda i veličine par hiljada dinara, svakom zaposlenom puno znači.
ZASTRAŠIVANJE
Zabeležen je i pritisak na zaposlene da učestvuju u zastrašivanju osobe koja je etiketirana kao "protivnik" vladajuće struje. Dve osobe koje rade u gradskoj upravi bile su izložene pritisku da učestvuju u pomenutoj aktivnosti, o čemu su kasnije obavestile našu sagovornicu. Jedna od zaposlenih je odbila da izvrši zadatak, svesna mogućnosti da joj zbog toga ne bude produžen ugovor.
(...) Ova žena koja je zaposlena u gradskoj upravi pokazala mi je poruku da je morala da organizuje ljude koji će da *** (sagovornica navodi o kakvoj aktivnosti je reč) i ona je rekla da ne želi to da radi. (Intervjuer: Koja je bila sankcija za nju?) Sagovornica: Pa neće joj biti produžen ugovor najverovatnije. Ona je napisala: "Ja znam da mi vi, posle odbijenog zadatka, nećete produžiti ugovor, ali ja ne želim to da radim" (...) Još jedna žena mi se javila, isto zaposlena u gradskoj upravi, da je imala isti zadatak kao i ona. (Intervjuer: Da li je ona prihvatila taj zadatak?) Da. (Intervjuer: Je li ona imala neki benefit kada je to prihvatila?) Mislim da je bilo samo izvršavanje, jer mislim da nisu oni dobili ništa za to.
DOKAZ “LOJALNOSTI”
U mnogim situacijama nije dovoljno da se zaposleni deklarativno povinuje pritiscima. Vrše se i provere. Ako se, na primer, radi o odlasku na politički skup, sagovornici kažu da se verifikacija vrši pomoću spiska i prebrojavanja pri ulasku u autobus, ali i da se fotografišu ljudi.
(…) Kada smo svi ušli u autobus, ulazio je jedan gospodin i slikao nas je sve, ušao i slikao, udario fotografiju u svakom autobusu da se vidi ko je u autobusu.
Po iskazu našeg sagovornika, iz kojeg se vidi da je on imao određenu ulogu u tim aktivnostima, na prošlim izborima se telefonskim pozivima proveravalo da li zaposleni glasaju po dogovoru.
Znači, to je bilo telefonima pozivanje onih ljudi koji nisu izašli, onaj koji je stavio kao siguran glas, on ih i zove. Da, da, da, taj ih zove, ej pa jesi izašao, zašto nisi, kad ćeš, hajde, ovo, ono i tako dalje.
IMAJU SPISAK LJUDI KOJE ZNAJU I ONI ZAOKRUŽUJU KO JE IZAŠAO, A KO NIJE
Po rečima istog sagovornika, primenjuje se i verifikacija sigurnih glasova koja zahteva više učesnika i koordinaciju ljudi na terenu i onih koji su u prostorijama stranke. Naime, oni koji su zaduženi za terensku kontrolu imaju spisak (sigurni i kapilarni glasovi) i nalaze se u blizini glasačkog mesta odakle posmatraju ko je izašao na glasanje i obaveštavaju sedište odbora stranke. Na osnovu tih obaveštenja, timovi u prostorijama stranke pozivaju telefonom one koji se nalaze na spisku, a koji nisu glasali:
Mi nismo, nismo mogli da proveravamo, bar mi nismo radili u to vreme, svako od nas piše članove porodice, onoga za koga znam da će da glasa i da će da izađe, ili prijatelje, “hoćeš da glasaš za nas”, “hoću”, “jel nije problem da te stavim na spisak, ako te pozove neko iz stranke, da kažeš da, da, OK, izaći ću”, “OK”, i tako smo radili. A onda se, uglavnom je provera bila kod tih sigurnih glasova, kad se neko javi, da želi da glasa, ili ja prijavim nekog da želi da glasa, onda samo proveravamo tog dana, u izbornom danu, da li je izašao na izbore (...) Imamo ljude na biračkom mestu koji prate, prate izlaznost, i imaju spisak ljudi, preko puta sede negde, imaju spisak ljudi koje znaju, i oni zaokružuju ko je izašao, ko nije izašao. Onda obaveste sedište odbora (...) u stranci, nije izašao taj, taj, taj i taj, ili izlaznost se javlja i mi zaokružujemo tamo, i ko nije, pozovemo ga, “ej, nisi bio na glasanju”, “nisam”, “kad ćeš”, sad ćeš, i tako dalje. Pozovemo da izađe. Tako smo radili.
Postoji i radikalniji pristup kada se od ljudi zahteva da fotografišu ličnu kartu pored zaokruženog broja na glasačkom listiću, o čemu svedoči sagovornik koji je bio zaposlen u opštinskoj upravi (viši menadžment), kao i sagovornik čija rođaka radi u opštinskoj upravi:
(...) Na prošlim izborima to znam da su ljudima pretili, morali su da stavljaju, naročito ovi što rade, ne znam, na određeno, ovako, onako, u javnim ustanovama, morali su da slikaju listić i ličnu kartu, i da to time dokumentuju rukovodiocima.
ON JE SVOJE SATE VEĆ ZARADIO
Za ponašanje u skladu s nepisanim pravilima, izvršavanje zadataka, prihvatanje naređenja, instrukcija i ''preporuka'' nadređenih, zaposleni se nagrađuju - npr. dobijanjem prekovremenih sati.
Ja sam jednom, kad sam pitala zašto jedan kolega dobija prekovremene sate, a ceo mesec nije tu, meni je rečeno "pa on je svoje sate već zaradio". U stranci je zaradio. Pa rekoh, pa neka ga stranka plati za to. To kao da niko nije čuo.
Na karikama višeg i nižeg menadžmenta politička podobnost i kooperativnost često se vidi kao uslov za očuvanje rukovodećeg položaja:
(…) Beneficija vam je - vi ćete biti tu, znači, neće niko da vas dira, i to je to. Onako se to nameće kao njihov stav. Znači, mi smo tu, mi smo sa šefom, šef je sve to upoznat, mi radimo za stranku, radimo za šefa, i onda nemate vi da brinete, vi samo uradite kako mi kažemo i onda mi stojimo iza vas.
U strahu od suočavanja s mogućim problemima i sankcijama zaposleni podležu pritiscima. Kazna za one koji pruže otpor ili su politički nepodobni različite su po tipu i intenzitetu.
Gubitak posla - putem legalne sistematizacije ili neprodužavanjem ugovora - svakako je najteža sankcija. U arsenalu kazni su i: nemogućnost upisivanja deteta u vrtić, smanjenje plate, premeštanje na drugu radnu poziciju, povećani obim posla, nemogućnost napredovanja u karijeri, priznavanja prekovremenih radnih sati, dobijanja povišice, apanaže, nadoknade za službeni put, kao i uskraćivanje sredstava za rad i degradiranje zaposlenog:
Znali su za moj stav da nisam politički aktivna, da me ne interesuje taj deo priče, ali onaj deo koji sam ja osećala na svojoj koži jeste da nisam uspevala nikako da napredujem, da nisam dobijala nikakve apanaže, da nisam mogla da dobijem prekovremene sate, da nisam mogla da dobijem... Recimo, trošila sam svoje gorivo i koristila svoj lični auto da bih radila na terenu. Čak ni za to nisam dobijala nadoknadu. Uvek je bila neka priča "nama to nije dozvoljeno" ili "ti to moraš da radiš ali mi ne možemo tebe da platimo". I prosto ta neka vrsta degradacije. U smislu sedim u kancelariji, pored mene kolege, sa nižom stručnom spremom koji imaju po 20.000 višu platu od mene.
Pružanje otpora pritiscima može biti sankcionisano i na perfidniji način, što je iskusio i naš sagovornik koji je bio član stranke. Reč je o konstantnom slanju kontrola i inspekcija koje imaju zadatak da kod nekooperativnog stranačkog saborca pronađu nepravilnosti u obavljanju posla u gradskoj/opštinskoj upravi.
(…) Znači sve vreme, ja pokušavao da napravim neku normalu, da se odbranim od svih tih pritisaka i načina ponašanja, međutim, nije to išlo, i onda su oni pokušali na drugi način da mene sklone. Prvo, na način da pokažu neku neispravnost u radu, pa su slali njihove inspektore za privredni kriminal, finansijske, svašta nešto u opštinu, sa zadatkom da nešto nađu, i bili su bogami nekih petnaestak meseci, možda nisu svakog dana, ali od pet dana u nedelji, bar tri dana su bili u opštini. Pošto ničega nije bilo, onda sam ja posle toga naravno pokazao im da sam čist, i onda izašao sam iz stranke, kažem "sad ja idem, evo izvolite pa radite šta god želite".
Među zaposlenima u gradskim i opštinskim upravama preovladava stav da otpor pritiscima nosi rizik od raznih sankcija, pa čak i gubitka posla. Na takvu žrtvu većina nije spremna, te na povinovanje instrukcijama koje im preko nadređenih dolaze iz stranke gledaju kao na snalaženje, preživljavanje, podnošljiv kompromis.
TIHI ŠTRAJK
Pojava "tihog štrajka” ili "tihe pobune”, koje se ogleda u minimalnom obavljanju posla, mogla bi se tumačiti kao svojevrsni otpor pritiscima.
Mada sam sad primetila da je dosta radnika krenulo u neku tihu pobunu, neki tihi štrajk, kako bih ja rekla, neradnički. Da, radi se onaj minimum minimuma, prosto motivacija je odavno izgubljena, to da ne pričamo. Ovaj mlađi kadar koji je došao, oni inače ništa ne rade. Znači, oni nemaju radno zaduženje, to je samo primanje plate.
Primetan je još jedan impuls pobune među delom zaposlenih koji su članovi stranke, ali to dolazi iz drugih pobuda. Reč je o zaposlenima koji nisu adekvatno nagrađeni za sav stranački angažman – barem ne u skladu s očekivanjima koja su imali.
(...) U početku su možda očekivali da će im možda biti dobro i svi su išli da skupljaju kapilarne glasove i svi su telefonirali, svi su se uključili u sve moguće akcije, ali je selekcija napravljena. Nekog su iskoristili a nekom su dobro platili (...) sad su oni pobunjenici, sad su oni ti koji se žale, koji pričaju sve što ne treba da se priča, koji iznose sam njihov prljav veš, zaustavljaju nas na hodniku da kažu "Jao, jesi čula vidi ovog, vidi ovog, ovaj kupio stan, ovaj kupio auto".
TAKTIKE ZA IZBEGAVANJE PRITISKA
Navođenje zdravstvenog problema uočeno je kao jedna od taktika da se izbegnu aktivnosti koje se pritiscima nameću.
U par navrata sam imao negodovanja na početku, evo kada je bio Putin, onda sam odbio i nisam išao, ali imao sam dobar razlog zašto sam mogao da odbijem (zaposleni navodi o kakvom zdravstvenom problemu se radi). Sledeći put nisam prošao, jer što više neodlazaka, povlači izvestan rizik.
Druga uočena taktika za izbegavanje odnosi se na situaciju u kojoj je od zaposlene zahtevano da prikupi određeni broj kapilarnih glasova, što je zaposlena odbila pozivajući se na položaj i vrstu posla kojom se bavi njen suprug (policijski službenik).
Sad opet, hajde da kažem ja sam imala opet neku vrstu zaštite, u tom momentu je moj suprug bio (sagovornica navodi položaj i vrstu posla svog supruga)… Ja se nisam suprostavljala, ja nisam koristila taj momenat, ali kada sam mislila da treba da iskoristim iskoristila sam. Sad ja njoj nisam rekla "E, znaš šta, ja neću" nego sam išla na varijantu “ti znaš da mi ne možemo politički da se angažujemo i da ne možemo da delujemo politički”.
Još jedna taktika za delimično izbegavanje pritisaka – zaposleni odlaze na politički skup, ali se ne zadržavaju na njemu već vreme provode u, na primer, nekom ugostiteljskom objektu.
(...) E sad masa njih ni ne bude prisutno, znate sami koliki je to broj ljudi, ko će njih tu propratiti. Pola njih ode, pije kafu negde u nekom kafiću i tamo, ali nema veze, njima super, taj dan im se vodi da rade, dobiće dnevnicu, dobiće prekovremene sate.
Narušeni međuljudski odnosi u kolektivu, polarizacija zaposlenih, gubitak radne motivacije, davanje otkaza/ostavke i iščlanjenje iz stranke su uočeni efekti pritisaka na zaposlene u gradskim i opštinskim upravama. Većina ovih efekata će se indirektno odraziti i na rad ustanove u kojima su te pojave izražene, a potom i na građane koji u većoj ili manjoj meri od tih ustanova zavise.
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585