Politički pritisci na građane su konstantni i nisu samo zastupljeni u predizbornom periodu pokazali su nalazi istraživanja koje je sprovela Crta uoči izbora 2022. godine. Političkim pritiscima su posebno izloženi zaposleni u javnom sektoru i građani iz najugroženijih kategorija društva.
Politički klijentelizam i partijska patronaža, koji su već postali deo političkog folklora u Srbiji, ne zaobilaze ni domene koji se na prvi pogled čine manje lukrativnim i atraktivnim za političke stranke. Jedan od tih domena je i socijalna zaštita u kojoj, uprkos oskudnim resursima kojima raspolaže, političke partije pronalaze svoj interes.
Cilj nastavka istraživanja o političkim pritiscima bio je da se ispitaju načini na koje političke klijentelističke mreže funkcionišu u centrima za socijalni rad i u čemu se i kako ogleda njihov uticaj na rad centara.
Obavljeno je 27 razgovora sa zaposlenima u CSR koji se nalaze na jednoj od pozicija: voditelja slučaja (12), supervizora (6), rukovodilaca službi u centrima (4), vršilaca dužnosti direktora (2) i direktora (1) kao i sa ekspertima u socijalnoj zaštiti (2).
Klijentelizam se prepoznaje kao organizacioni princip lokalne socijalne zaštite.
Centri za socijalni rad su ključna institucija u planiranju i sprovođenju mera socijalne zaštite. Njihova unutrašnja organizacija je specifična u tom smislu što faktički imaju dva osnivača: ministarstvo zaduženo za socijalnu zaštitu i lokalnu samoupravu. Ove dve institucije učestvuju u imenovanju direktora i finansiranju rada CSR. U nadležnosti CSR nalaze se prava koja su definisana zakonima na nivou države iz oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite. Za njihovu realizaciju zaduženi su stručni radnici čije plate se isplaćaju iz državnog budžeta. Pored toga, centri sprovode i lokalne programe, kao što su materijalna davanja i usluge iz nadležnosti lokalne samouprave. Njihovu realizaciju sprovode stručni radnici čije plate se obezbeđuju iz budžeta lokalne samouprave.
Kako nastaju klijentelističke mreže?
#1 Slabe formalne institucije koje ne uspevaju da ispune svoju ulogu postaju plodno tlo za uspostavljanje neformalnih praksi i klijentelističkih odnosa. Tada neformalni kanali služe kao instrument za nadomešćivanje nedostataka formalnih institucija ili za povećavanje njihove efikasnosti. Kultura neformalnog je u nekim segmentima postala integralni deo organizacione kulture centara.
Pročitaj više
„Prednost je što je ovo mala sredina, pa se svi međusobno poznajemo. Ne moramo da čekamo, prepoznaju nas svi, pa možemo da uđemo gde god službeno. Svi imamo svačije brojeve telefona, ako treba da se pozovu pedijatri, psihijatri, neka vrsta saradnje sa svim službama postoji. Škole itd. (...) Znate, ja moram da zamolim kolegu vozača ako nam treba, koji nam trenutno nosi poštu, da ga zamolim da nam ide u dom zdravlja, kako bi ovom korisniku kojem radim smeštaj… zamoliš lekara da mu uradi lekarsko uverenje. Ako nema niko drugi, to moram ja da radim.“ (supervizorka, 49 godina, 21 godina staža u CSR)
„I onda mi ako imamo neku hitnu intervenciju, ako je neko životno ugrožen, neko od kolega upali svoja kola, pa onda odemo na teren.“ (supervizorka, 51 godina, 23 godine staža u CSR)
Učesnici su posebno isticali važnost neformalnih odnosa u kontekstu solidarnosti i kolegijalnosti i pozitivne efekte koje ovakvi odnosi imaju na efikasnost i kvalitet rada (na primer, neformalne konsultacije između kolega onda kada nisu sigurni pri donošenju neke odluke, „pokrivanje“ kolega i preuzimanje njihovog posla onda kada su oni sprečeni ili preopterećeni drugim zaduženjima i sl.).
Iako ovakve prakse, iz perspektive zaposlenih, imaju u određenoj meri pozitivan efekat na efikasnost ustanova, one u isto vreme, zapravo, održavaju status quo i čine prepreku mogućnosti suštinskog unapređivanja formalnih struktura. One, takođe, stvaraju kulturu u kojoj se klijentelističke mreže lakše razvijaju i normalizuju.
#2 Siromaštvo je drugi važan preduslov za nastanak i razvoj klijentelističkih mreža kakve nalazimo u centrima za socijalni rad. Najugroženiji su najčešća meta političkih manipulacija, zloupotreba i ucena, ali i najčešći adresati populističkih poruka u predizbornim kampanjama.
Centri za socijalni rad su u ovom smislu od velikog interesa za političke stranke na vlasti, jer mogu da ih „povežu“ sa najugroženijim kategorijama stanovništva kroz zloupotrebu podataka o korisnicima, ali i da im pomognu da „potkupe“ korisnike, svoje potencijalno glasačko telo, kroz zloupotrebu javnih resursa.
Ekonomska vulnerabilnost građana, pogotovo onih koji žive u apsolutnom siromaštvu (a takvih je u Srbiji blizu pola miliona), dovodi do toga da oni ulaze u klijentelističke odnose, koje percipiraju kao „način za preživljavanje“.
Pročitaj više
U Srbiji beležimo visoke stope siromaštva (stopa rizika od siromaštva u 2021. godini iznosila je 21,2% i među najvišima je u Evropi.
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, broj korisnika na evidenciji CSR 2013. godine iznosio je 654.558, da bi pet godina kasnije dostigao vrhunac (753.996), a 2022. godine pao na 707.118.
Uključivanje siromašnih u klijentelističke odnose i kupovina glasova jeste praksa koja je duže vreme prisutna na srpskoj političkoj sceni. O tome svedoče i naši sagovornici, koji primećuju da su se i prethodne vlasti služile sličnim klijentelističkim trikovima. Intervjuisana ekspertkinja objašnjava da političke stranke raspolažu gotovo svim podacima korisnika i da to koriste kako za potkupljivanje potencijalnih birača među ugroženim slojevima, tako i za vršenje pritisaka na korisnike da učestvuju u različitim stranačkim aktivnostima.
„Da vam kažem, oni barataju svim mogućim podacima, kakva je zaštita podataka, pa od JMBG je još najmanji podatak… Imaju sve podatke. Oni te ljude mogu da zovu i telefonom, oni imaju sve spiskove. Tu se krenulo, znate, od onih podela ogreva, pa su onda oni počeli kao da dele ogrev, da idu ljudima po kućama. Znate, donesu ogrev, imaju spisak tih ugroženih, to je, evo mi delimo ogrev, dajte nam spisak ugroženih, to je tako i krenulo, ja mislim, po opštinama. E, onda kad su krenuli da dele tako ogreve i pakete, onda je bilo, naravno, i ustupke da traže…
Intervjuer: A kakve ustupke su tražili?
Sagovornica: Pa mislim, ustupke tog tipa političkog, znači da budu glasači, da dovedu još dvoje, troje na glasanje, da… Razumete, da idu na miting, da… Mislim, to je ono što se očekuje od njih, da.“ (ekspertkinja, 58 godina, 35 godina iskustva u socijalnoj zaštiti)
Međutim, neki učesnici istraživanja primećuju i da su prakse „potkupljivanja“ glasača iz najugroženijih slojeva putem davanja jednokratnih novčanih pomoći sve učestalije, ali i beskrupuloznije:
„Nažalost, dolazimo u situaciju da se jednokratne pomoći dele i ljudima koji apsolutno ne zadovoljavaju te kriterijume, a dele se po nalogu predsednika opštine. Nažalost. I to je toliko, da kažem pre svega, mislim uočljivo da sada više... Na neki način ranije je to stizalo, kako da kažem, kroz pismene zahteve, pa se obrati lično korisnik, pa negde ne možete to da prepoznate, razmatrate taj zahtev kao svaki drugi zahtev građanina. Međutim, sada je to postalo toliko, ne znam kako bih nazvala… Drsko, bahato, da sam imala situaciju da mi građanin dođe i kaže „poslali su me iz XX (naziv stranke)“. (stručna radnica, 63 godine, 35 godina staža u CSR)
Pored toga što imaju dugu tradiciju i kontinuitet i što su postale intenzivnije, učesnici imaju utisak da se nelegitimne, ali i nezakonite prakse političkog uticaja na najugroženije kategorije sve više i normalizuju i tolerišu.
„Čak nije ni da mi dajemo spiskove. I to mi je tražila jednom iz XX (ime humanitarne organizacije koju je osnovala politička stranka). Kada se formirala organizacija XX, žena iz te stranke – mi se svi poznajemo ovde – došla je kod mene, s obzirom da zna da radim socijalnu pomoć. I došla je kod mene i rekla je da su oni osnovali XX i da žele da pomognu. Ja im kažem, super, fino, baš lepo. Ovaj, i ona, eto kao „samo im trebaju spiskovi“. (...) To su nosioci socijalnih pomoći koji se plaćaju iz budžeta. Da, i ja kažem, kako, pa ne mogu da čitam spiskove, pa ima drugih ljudi. Nađite vi druge ljude koji da li jesu, da li nisu... Ona meni, kažem ti sigurno znaš koji su to ljudi, koji su ugroženi. Kao, pa dobro eto, hteli bismo i mi... Pa dobro, reko, mi već ovim ljudima pomažemo, a ja te podatke ne mogu da kažem. I onda ona meni kaže: „Ali, poslali su me odozgore.“
„I ovaj i onda, ja onda odem gore, ja retko idem kod njega (predsednika opštine), ja odem da mu kažem ne znajući ko je, kažem bila je... Imenujem je kako se zove, iz XX (ime organizacije). Kaže on, ja sam je poslao. A ja iznenađena kažem, a Vi ste je poslali. Ja reko, znate da su ti podaci zaštićeni i da nisu dostupni. On kaže, pa kako kad mi tim ljudima pomažemo, ovaj, zašto ne možemo da znamo ko su ti ljudi kad mi tim ljudima pomažemo? Ja kažem, ali ovo su podaci, koji su… Ovo što oni primaju od republike. Kaže, ali mi njima pomažemo i na drugi način. Kažem ja, ali to je prosto nezakonito. A on mene pita, a gde to piše? Ja kažem, ali ja znam da je tako, a vi nađite gde to piše. Mislim, baš sam onako ishitreno to rekla, ali stvarno. Na šta je on samo klimnuo glavom i rekao dobro. Intervjuer: Znači oni su ipak posle našli način preko direktorke da dođu do tih podataka? Sagovornica: Direktorka im je dala, čak i ova koleginica koja radi na tim lokalnim pravima i ona uzima te dosije i stavlja jednokratne pomoći u te dosije. To je, kako da kažem, njoj dostupno.“ (stručna radnica)
Kako funkcionišu političke klijentelističke mreže u Centrima za socijalni rad?
U političkim klijentelističkim mrežama u CSR prepoznajemo hijerarhijski model odnosa i nekoliko ključnih aktera, od kojih svako ima svoju specifičnu ulogu, ali i, u skladu sa ulogom, određenu moć.
RUKOVODSTVO POLITIČKE STRANKE (PATRON)
- nalazi se na vrhu klijentelističke mreže
PREDSEDNIK OPŠTINE/GRADONAČELNIK
-najčešći je kanal partijskog uticaja, vrši pritisak na direktora centra ili na niže instance u CSR direktno ili preko svojih posrednika (npr. opštinski političari i službenici, članovi saveta mesnih zajednica) i za stranački rad (npr. daje instrukcije o stranačkim aktivnostima, kvote za mitinge, kvote za sigurne glasove i sl.) i stručni rad (direktno ili posredno utiče na stručne odluke u centrima (one koji se finansiraju iz opštine i koje se odnose na distribuciju materijalne pomoći), „šalje“ korisnike, (potencijalno) glasačko telo, u CSR za različite usluge; raspolaže spiskovima korisnika CSR;
DIREKTOR CENTRA
-Direktor centra je ključna karika između institucije i stranke, imenovan od strane lokalne samouprave, „čuvar“ mreže koji „otvara vrata“ za politički uticaj i zloupotrebu javnih resursa u stranačke svrhe, radi na učvršćivanju i razvijanju klijentelističke mreže (npr. preko stranačkog zapošljavanja); vrši pritisak na ostale zaposlene u hijerarhijskom lancu; učestvuje i omogućava zloupotrebu javnih resursa („sistem donacija“, nameštanje tendera podobnim firmama; korišćenje službenih prostorija i vozila za stranačko delovanje) i podataka o korisnicima;
STRUČNI RADNICI NA POSLOVIMA MATERIJALNIH DAVANJA i DRUGIM POSLOVIMA KOJI SE FINANSIRAJU IZ OPŠTINE
- (uključujući i pravnike) – obično angažovani preko stranke ili su (ponekad iz straha) kooperativni i ne pružaju otpor stranačkim zahtevima, važni za realizaciju potkupljivanja glasačkog tela putem davanja ili obećavanja materijalne pomoći najugroženijima; učestvuju u „sistemu donacija“ i kao podrška u stranačkim aktivnostima (mitinzi, skupljanje glasova);
ZAPOSLENI ANGAŽOVANI OD STRANE OPŠTINE I ZAPOSLENI PO UGOVORU O PRIVREMENO POVREMENIM POSLOVIMA I NA ODREĐENO VREME
takođe najčešće angažovani preko stranke, koriste se kao „partijska vojska“ u političkom delovanju (odlazak na mitinge i učešće u drugim stranačkim aktivnostima) i kao „sigurni glasovi“; oni učestvuju i u „sistemu donacija“ koji podrazumeva prelivanje novca iz državne u stranačku kasu (npr. 5% od plate im se odbija za stranku);
KORISNICI USLUGA CSR
„sigurni glasovi” i „partijska vojska“ (odlazak na stranačka okupljanja, skupljanje glasova, deljenje promo materijala i sl.).
Politički uticaj i partijske klijentelističke mreže najizraženije su na vrhu (prvenstveno direktori centara, ali i njihovi zamenici i rukovodioci) i dnu (nestručni, tehnički kadar) hijerarhijske piramide u centrima. Partijsko kadriranje i zapošljavanje glavni su mehanizmi jačanja partijske mreže i kontrole i nad zaposlenima i nad javnim resursima, ali i i jedan od načina za vršenje stranačke kontrole nad sprovođenjem mera iz domena rada centara za socijalni rad, dok se pritiscima na zaposlene i korisnike mreže održavaju i ispunjavaju svoje ciljeve.
U ovim odnosima vrši se razmena različitih resursa: glasova, novca (npr. „sistem donacija“, nameštanje tendera, povišice i nadoknade za stranački aktivne zaposlene), informacija (npr. spiskovi korisnika), radnih mesta i pozicija i usluga (urgiranje za pojedince povezane sa strankom, slobodni dani za stranački aktivne itd.). Iako su partijskim zahtevima najviše izloženi oni koji su dobili posao preko stranke, angažovani od opštine i oni koji imaju neregulisan konačni status u firmi (PPP i ugovori na određeno), pritisku su izloženi i ostali profili zaposlenih. Neki od njih su bez ikakvih posledica odbijali zahteve koji se kose sa profesionalnom etikom i strukom, dok su neki ipak bili suočeni sa sankcijama (npr. premeštanje na niže pozicije, gubitak posla). Pored pritiska za stranački i stručni rad, zaposleni u CSR su suočeni i sa nekom vrstom „partijske omerte“, koja podrazumeva zabranu komentarisanja određenih tema i kritikovanja viših instanci (npr. ministarstva ili rukovodstva) i njihovih odluka. Crvene linije koje obeležavaju granice suprotstavljanja vlasti najčešće nisu eksplicitno postavljene, već se podrazumevaju ili anticipiraju.
Posledice: kako klijentelističke mreže utiču na rad Centara za socijalni rad?
#1 Podrivanje i zarobljavanje institucije CSR
Ogleda se u: prevlasti neformalnih nad formalnim pravilima (akteri klijentelističkih mreža ne poštuju formalna pravila i zakone; posao u CSR se ne dobija po zakonski definisanim kriterijumima; socijalne usluge dobijaju oni koji na to nemaju pravo; izražena je zloupotreba javnih resursa i korupcija); nastajanju paralelnih linija odgovornosti (zaposleni „polažu račune“ stranci; odgovaraju stranci i patronima, a ne rukovodiocima, zakonskim normama ili korisnicima). „Obavljanje poslova za stranku“ često se prioritizuje, zbog čega radnici zapostavljaju svoje tekuće predmete i obaveze. Zapošljavanje preko stranačkih veza postaje dominantan kanal za dobijanje posla u javnom sektoru, što kao za posledicu ima i slabljenje ljudskih resursa (politički kriterijumi potiskuju formalne kriterijume za dobijanje posla; produkuju se nekompetentni radnici i rukovodioci). Na taj način institucija slabi, a njen rad postaje proizvoljan i neefikasan.
#2 Pasivizacija struke i etike
Ogleda se u stvaranju nove profesionalne kulture, kulture „ćutanja i nezameranja“. Zaposleni nisu spremni da javno kritikuju nedostatke sistema i pogrešne odluke, niti da se bore za bolje uslove rada, jer klijentelističke i partijske mreže koje vladaju javnim ustanovama i državom predstavljaju jasna ograničenja autonomnom profesionalnom radu i slobodi govora i kritike (zaposleni tačno znaju gde su crvene linije suprotstavljanja stranačkim interesima i vlasti). Odsustvo kritičkog mišljenja i slobode govora dovodi i do loših odluka. U takvoj radnoj klimi, kreiranje javnih politika na osnovu empirijskih nalaza gotovo je nemoguće.
#3 Nejednakost među korisnicima, zaposlenima i ustanovama
U istraživanju je zabeleženo da ljudi bliski stranci uživaju različite privilegije: dobijaju usluge ili davanja na koja nemaju prava ili ih dobijaju po ubrzanom postupku ili, pak, bez potrebne dokumentacije. Nejednakost među zaposlenima se ogleda u tome da su radnici čije plate obezbeđuje opština i koji se bave pravima iz nadležnosti lokalne samouprave češće angažovani na određeno i nalaze se pod većim pritiskom da učestvuju u klijentelističkoj razmeni, rade stranačke poslove ili da rade u interesu stranke. S druge strane, članovi klijentelističkih mreža mogu da ostvare privilegije kao što su bonusi, angažovanje na projektima i sl. Nejednakost među ustanovama se ogleda u tome da centri na čijem se čelu nalaze direktori sa boljim položajem u tim mrežama lakše obezbeđuju službena vozila, renoviranje prostorija, opremu i projekte.
Ovako ustrojen sistem održava status quo i onemogućava suštinsku promenu i unapređenje rada CSR.