„Prednost je što je ovo mala sredina, pa se svi međusobno poznajemo. Ne moramo da čekamo, prepoznaju nas svi, pa možemo da uđemo gde god službeno. Svi imamo svačije brojeve telefona, ako treba da se pozovu pedijatri, psihijatri, neka vrsta saradnje sa svim službama postoji. Škole itd. (...) Znate, ja moram da zamolim kolegu vozača ako nam treba, koji nam trenutno nosi poštu, da ga zamolim da nam ide u dom zdravlja, kako bi ovom korisniku kojem radim smeštaj… zamoliš lekara da mu uradi lekarsko uverenje. Ako nema niko drugi, to moram ja da radim.“ (supervizorka, 49 godina, 21 godina staža u CSR)

„I onda mi ako imamo neku hitnu intervenciju, ako je neko životno ugrožen, neko od kolega upali svoja kola, pa onda odemo na teren.“ (supervizorka, 51 godina, 23 godine staža u CSR)

Učesnici su posebno isticali važnost neformalnih odnosa u kontekstu solidarnosti i kolegijalnosti i pozitivne efekte koje ovakvi odnosi imaju na efikasnost i kvalitet rada (na primer, neformalne konsultacije između kolega onda kada nisu sigurni pri donošenju neke odluke, „pokrivanje“ kolega i preuzimanje njihovog posla onda kada su oni sprečeni ili preopterećeni drugim zaduženjima i sl.). 

Iako ovakve prakse, iz perspektive zaposlenih, imaju u određenoj meri pozitivan efekat na efikasnost ustanova, one u isto vreme, zapravo, održavaju status quo i čine prepreku mogućnosti suštinskog unapređivanja formalnih struktura. One, takođe, stvaraju kulturu u kojoj se klijentelističke mreže lakše razvijaju i normalizuju.

U Srbiji beležimo visoke stope siromaštva (stopa rizika od siromaštva u 2021. godini iznosila je 21,2% i među najvišima je u Evropi.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, broj korisnika na evidenciji CSR 2013. godine iznosio je 654.558, da bi pet godina kasnije dostigao vrhunac (753.996), a 2022. godine pao na 707.118.

Uključivanje siromašnih u klijentelističke odnose i kupovina glasova jeste praksa koja je duže vreme prisutna na srpskoj političkoj sceni. O tome svedoče i naši sagovornici, koji primećuju da su se i prethodne vlasti služile sličnim klijentelističkim trikovima. Intervjuisana ekspertkinja objašnjava da političke stranke raspolažu gotovo svim podacima korisnika i da to koriste kako za potkupljivanje potencijalnih birača među ugroženim slojevima, tako i za vršenje pritisaka na korisnike da učestvuju u različitim stranačkim aktivnostima. 

„Da vam kažem, oni barataju svim mogućim podacima, kakva je zaštita podataka, pa od JMBG je još najmanji podatak… Imaju sve podatke. Oni te ljude mogu da zovu i telefonom, oni imaju sve spiskove. Tu se krenulo, znate, od onih podela ogreva, pa su onda oni počeli kao da dele ogrev, da idu ljudima po kućama. Znate, donesu ogrev, imaju spisak tih ugroženih, to je, evo mi delimo ogrev, dajte nam spisak ugroženih, to je tako i krenulo, ja mislim, po opštinama. E, onda kad su krenuli da dele tako ogreve i pakete, onda je bilo, naravno, i ustupke da traže… 

Intervjuer: A kakve ustupke su tražili?

Sagovornica: Pa mislim, ustupke tog tipa političkog, znači da budu glasači, da dovedu još dvoje, troje na glasanje, da… Razumete, da idu na miting, da… Mislim, to je ono što se očekuje od njih, da.“ (ekspertkinja, 58 godina, 35 godina iskustva u socijalnoj zaštiti)

Međutim, neki učesnici istraživanja primećuju i da su prakse „potkupljivanja“ glasača iz najugroženijih slojeva putem davanja jednokratnih novčanih pomoći sve učestalije, ali i beskrupuloznije:

„Nažalost, dolazimo u situaciju da se jednokratne pomoći dele i ljudima koji apsolutno ne zadovoljavaju te kriterijume, a dele se po nalogu predsednika opštine. Nažalost. I to je toliko, da kažem pre svega, mislim uočljivo da sada više... Na neki način ranije je to stizalo, kako da kažem, kroz pismene zahteve, pa se obrati lično korisnik, pa negde ne možete to da prepoznate, razmatrate taj zahtev kao svaki drugi zahtev građanina. Međutim, sada je to postalo toliko, ne znam kako bih nazvala… Drsko, bahato, da sam imala situaciju da mi građanin dođe i kaže „poslali su me iz XX (naziv stranke)“. (stručna radnica, 63 godine, 35 godina staža u CSR)

Pored toga što imaju dugu tradiciju i kontinuitet i što su postale intenzivnije, učesnici imaju utisak da se nelegitimne, ali i nezakonite prakse političkog uticaja na najugroženije kategorije sve više i normalizuju i tolerišu.  

„Čak nije ni da mi dajemo spiskove. I to mi je tražila jednom iz XX (ime humanitarne organizacije koju je osnovala politička stranka). Kada se formirala organizacija XX, žena iz te stranke – mi se svi poznajemo ovde – došla je kod mene, s obzirom da zna da radim socijalnu pomoć. I došla je kod mene i rekla je da su oni osnovali XX i da žele da pomognu. Ja im kažem, super, fino, baš lepo. Ovaj, i ona, eto kao „samo im trebaju spiskovi“. (...) To su nosioci socijalnih pomoći koji se plaćaju iz budžeta. Da, i ja kažem, kako, pa ne mogu da čitam spiskove, pa ima drugih ljudi. Nađite vi druge ljude koji da li jesu, da li nisu... Ona meni, kažem ti sigurno znaš koji su to ljudi, koji su ugroženi. Kao, pa dobro eto, hteli bismo i mi... Pa dobro, reko, mi već ovim ljudima pomažemo, a ja te podatke ne mogu da kažem. I onda ona meni kaže: „Ali, poslali su me odozgore.“ 

„I ovaj i onda, ja onda odem gore, ja retko idem kod njega (predsednika opštine), ja odem da mu kažem ne znajući ko je, kažem bila je... Imenujem je kako se zove, iz XX (ime organizacije). Kaže on, ja sam je poslao. A ja iznenađena kažem, a Vi ste je poslali. Ja reko, znate da su ti podaci zaštićeni i da nisu dostupni. On kaže, pa kako kad mi tim ljudima pomažemo, ovaj, zašto ne možemo da znamo ko su ti ljudi kad mi tim ljudima pomažemo? Ja kažem, ali ovo su podaci, koji su… Ovo što oni primaju od republike. Kaže, ali mi njima pomažemo i na drugi način. Kažem ja, ali to je prosto nezakonito. A on mene pita, a gde to piše? Ja kažem, ali ja znam da je tako, a vi nađite gde to piše. Mislim, baš sam onako ishitreno to rekla, ali stvarno. Na šta je on samo klimnuo glavom i rekao dobro. Intervjuer: Znači oni su ipak posle našli način preko direktorke da dođu do tih podataka? Sagovornica: Direktorka im je dala, čak i ova koleginica koja radi na tim lokalnim pravima i ona uzima te dosije i stavlja jednokratne pomoći u te dosije. To je, kako da kažem, njoj dostupno.“ (stručna radnica)