Svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljena uoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa našim istraživačima. Svi razgovori su anonimizovani.
Najsiromašniji građani su kao “laka meta” često izloženi političkim pritiscima. Iskustva ljudi s kojima smo razgovarali pokazuju da se stranački funkcioneri i aktivisti neretko služe i nezakonitim sredstvima kako bi uticali na izbornu volju pripadnika socijalno ugroženih i manjinskih grupa. U odnosu na opštu populaciju, stopa zaposlenosti i obrazovanja među Romima je znatno niža, a uslovi stanovanja su mnogo lošiji. U kombinaciji s predrasudama i marginalizacijom, te činjenice romsku populaciju čine veoma podložnom pritiscima i manipulacijama političkih aktera.
NAJČEŠČE ŽRTVE PRITISAKA
“Znate kako, oni obećaju da će urediti naselje, to je vrsta kupovine glasova, ako vi glasate za tu i tu partiju, mi ćemo uraditi tu ulicu, uvesti kanalizaciju i vodu. To nije od danas, to su sve stranke radile od Miloševića do sada”, saznajemo iz razgovora s aktivistom za prava Roma.
Pritisci na Rome ponekad dolaze i od manjinskih stranaka. Neretko pritiske vrše i osobe koje su i same Romi. Bilo kao stranački aktivisti ili stranački saradnici, odnosno romski stranački poverenici, bilo kao koordinatori za romska pitanja, članovi romskih organizacija ili članovi Nacionalnog saveta, Romi su često ti koji direktno sprovode pritisak na svoje sunarodnike ili imaju bitnu ulogu u raznim vidovima izborne korupcije kojom je obuhvaćena romska populacija.
O pritiscima koji se na Rome vrše preko sistema usluga svedoči član jedne romske organizacije, koji je autoritet u romskoj zajednici stekao kroz višegodišnji rad u civilnom sektoru. Kao član romske organizacije on funkcioniše kao spona između stranke i romske zajednice, sa zaduženjem da pribavi što više romskih glasova. Predstavlja se kao neko ko za romsku zajednicu može da uradi krucijalne stvari poput zapošljavanja, lokalnih akcija, rešavanja infrastrukturnih problema, stipendija za decu, školovanja mladih ljudi i sl. Kaže da bi bio kooperativan prema svakoj stranci koja bi imala obzira prema romskoj zajednici i koja bi mu omogućila da obavlja pomenute poslove.
“U Srbiji se vrši institucionalna diskriminacija i manipulacija Romima jer se na njih isključivo gleda kao na “sigurne glasove”, a ne kao na političke subjekte koji imaju svoje legitimne potrebe i interese.”
(ispovest predstavnice udruženja koje se bavi položajem Roma)
KAD NISU IZBORI, ZA ROME SE NE SEKIRA NIJEDNA POLITIČKA PARTIJA
Romi su pritiscima izloženi individualno, ali i kolektivno - na stambene zajednice (romska naselja) ili verske zajednice koje čine pripadnici romske nacionalne manjine. Neformalna romska naselja posebno su izložena pritiscima budući da su bez elementarnih uslova za život. Utisak jedne romske aktivistkinje je da za Rome i romska naselja nijedna politička partija nije zainteresovana dok se ne približe izbori.
“Dok nisu izbori u romsko naselje ne ulazi niko, dok nisu izbori za Rome se ne sekira nijedna politička partija, ne znaju šta se dešava. Negde pred izbore počinje taj metež, zna se ko je s kim, ko je šta, ko je ko.”
Sagovornici svedoče da se stanovnicima romskih naselja neretko uzimaju lične karte nekoliko nedelja pre izbora, a vraćaju im se na dan glasanja (ispred biračkog mesta). Na dan izbora stranački poverenici posećuju naselja, a građani se odvoze do biračkog mesta.
Romi su često žrtve zastrašivanja i ucena
pa i fizičkog nasilja.
NACIONALNI SAVETI KAO KANAL ZA PRITISAK
Pritisci kreću već pri izboru članova Nacionalnog saveta Roma. Romski aktivista koji je sa saradnicima formirao listu za to telo kaže da je na njega vršen pritisak da prekine s prikupljanjem potpisa podrške.
Lično sam pozvan, kaže: "pa šta se to radi?" (Intervjuer: A ko Vas je zvao, neko iz opštine ili…?) Pa jedan od onih ljudi koji, kako da kažem, vode računa da se odradi na teži način – tabadžije. Prvo razgovori, kaže: "pa šta se to radi?" Kažem: "a šta to, izvinite, a šta to?" Kaže: "pa to što skupljate i radite nije u redu, prekinite, mi već imamo svoju listu". Kažem: "a ko to vi?" Kaže: "pa Romi." "Pa ti nisi", kažem,"Rom". Kažem: "alo, pa je l’ ti znaš šta radiš?" I ja počeo tu da mu kao držim neka, ne predavanja, nego da to nije u skladu sa zakonom, da on nama zabranjuje da mi ostvarimo svoja prava i tako dalje. I on kaže: "gde si sad da razgovoramo?" I ja kažem: "nemam šta da razgovoram sa tobom, a izvini telefon, evo, pri kraju baterija, ne mogu da nađem nigde, moram da je čuvam, izvini, čujemo se." Kaže: "ej, stani, stani, gde ćeš, samo da razgovaramo, ja sam tu u centru…" Ma kakvi, isključim se i zdravo.
Članovi nacionalnog saveta imaju izvestan autoritet i uticaj na sunarodnike, s obzirom na to da je u pitanju "organizacija kojoj se u skladu sa Zakonom poveravaju ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima", te da se "sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, donacija i ostalih prihoda".
Može se zaključiti da uticaj na izbor članova Nacionalnog saveta Roma čini deo mehanizma preko kojeg stranke vrše pritisak na romsku populaciju. Postavljanjem kooperativnih ljudi na pozicije u Nacionalnom savetu Roma, stranke olakšavaju i povećavaju efikasnost pritiska na ostale pripadnike te nacionalne manjine.
SOCIJALNI RADNICI PODSEĆAJU SVOJE KLIJENTE DA GLASAJU ZA ODREĐENU PARTIJU
Od sagovornika saznajemo za slučajave kada su na Rome, koji su korisnici socijalne pomoći, pritisak vršili zaposleni u javnim institucijama, prvenstveno u centrima za socijalni rad.
Centri za socijalni rad ucenjuju Rome da daju siguran glas, u ovom slučaju ***, inače će da izgube pravo na socijalnu pomoć, to ide do te mere. (Intervjuerka: Kako to funkcioniše, samo da mi objasnite način?) Tako što socijalni radnici podsećaju svoje klijente da glasaju za određenu partiju, ako ne glasaju izgubiće socijalnu pomoć. A pošto su svi oni vezani, pošto oni imaju te koordinatore koji već funkcionišu onda neka osoba X zna za koga je osoba Y glasala i onda može da ode da kaže u Centru za socijalni rad: "Đura je glasao za tog i tog". Desilo se da neko izgubi socijalnu pomoć zbog toga, dešavalo se da je zaustavljena socijalna pomoć, dešavalo se da nisu dobili pravo na jednokratnu pomoć i tako se stvari dešavaju. (iz svedočenja romske aktivistkinje)
Građani se ucenjuju pravom na socijalnu pomoć ili dečji dodatak, ili im se preti isključivanjem struje i vode ukoliko ne glasaju za određenu stranku. Nekim Romima, kako sagovornik navodi, socijalna pomoć i dečji dodatak predstavljaju jedini izvor prihoda i oni podležu pritiscima u strahu da ta primanja ne izgube.
Jednostavno, radi se preko Roma koji idu i koji su neki dinar kao nagrađeni, da se ne spominje cifra, jer to je par hiljadarki, to je sramota, razumete, gde ucenjuju uopšte, ucenjuju Rome, pogotovu nepismene – oni su uglavnom nepismeni i polupismeni, da će im ukinuti socijalku, dečiji dodatak, i onda ovi moraju da izađu i da glasaju. (Intervjuer: A ko im to kaže? Je l’ im to govore aktivisti stranački ili im to govore funkcioneri neki? Ko ih tako ucenjuje?) Ne funkcioneri, funkcioneri ne mrdaju sa svojih mesta. (Intervjuer: A ko to radi?) Pa aktivisti, stranački aktivisti, znači Romi i aktivisti u određenim partijama. Jednostavno, čak ima i onih koji prisiljavaju na neki način, ucenom ili pretnjom. (Intervjuer: A koja je to konkretno pretnja?) Pa pretnja ako je zaposlen ili iščeprkaju nešto ako ide da radi na crno ili bavi se nečim, sivom ekonomijom, i onda kažu – "ej, mi ćemo to da prekinemo, poslaćemo inspekciju", a normalno svi su njihovi.
Od sagovornice saznajemo za političkog aktera koji u svom gradu kontinuirano vrši pritisak i na Rome i na druge socijalno ugrožene građane, služeći se mehanizmom potkupljivanja.
(...) Oni isključivo glasaju za njega, oni ne znaju za drugo (…) *** (političar) recimo kupuje glasove tako što organizuje prijeme. To su čuveni prijemi. Duže vreme organizovani su preko Centra znači 3.000, 4.000, 5.000 dinara tri-četiri puta godišnje ili deli uskršnje pakete, za Đurđevdan Romima deli 4.000 din. I to smatraju da je to tako normalno.
Iz objašnjenja sagovornika uočava se da mehanizam pritiska na Rome putem ucena i pretnji ukidanjem socijalne pomoći ponekad funkcioniše preko koordinatora za romska pitanja, koji su povezani s centrima za socijalni rad – socijalni radnici od njih dobijaju informacije o tome za koga su korisnici socijalne pomoći romske nacionalnosti glasali. Koordinatori za romska pitanja su osobe koje rade na terenu, imaju direktan kontakt s romskim porodicama i upoznate su s problemima i potrebama zajednice - time je važnija napomena sagovornika da koordinatori za romska pitanja moraju biti članovi stranke.
RADI SE O UCENAMA ŽIVETI ILI NE ŽIVETI
Pritisak na Rome ponekad se odnosi i na korišćenje usluga narodne kuhinje. Romska aktivistkinja, naša sagovornica, dobila je od stanovnika jednog romskog naselja informaciju da pred izbore moraju da predaju lične karte i da svi moraju da glasaju za stranku kako bi dobijali hranu.
Evo konkretan primer spomenuli se malopre Nacionalni savet, (sagovornica navodi funkciju i ime člana Nacionalnog saveta), on lično živi u naselju u *** (mesto), romskom naselju. U tom naselju, ima već dve ili tri godine, postoji narodna kuhinja što znači neko donosi svakodnevno tamo hranu. Po rečima ljudi koji žive u naselju dešava se sledeće. Oni moraju pred izbore da daju ličnu kartu, to se uvede i tačno se zna. To je ono to je kao kod ovoga iz Belorusije 100% glasova. To nije pitanje hoćeš – nećeš, možeš ne možeš naselje 100%. To nigde nema, ali tamo ima, to možete da proverite na zadnjim izborima na predzadnjim izborima, i sada, na budućim izborima koji će da budu. Sve se da proveriti, normalno rezultati izbora su javni. Ucene su abnormalne, pritisci su jaki, ovo uopšte nije šala ili pitanje da li jesu ili nisu ovde se radi o konkretnim stvarima. Radi se o ucenama živeti ili ne živeti. Na drugi način rečeno, prostim rečima živi ili preživi, oni im daju hranu i ta hrana je za njih elementarna.
I na Rome se vrše pritisci ucenama s produženjem ugovora na određeno vreme. Sagovornik navodi da pedagoški asistenti nemaju stalno radno mesto i da im se ugovori produžavaju svake godine, te da je s tim u vezi dobio poziv od jednog stranačkog funkcionera..
Pošto *** (srodstvo) radi kao pedagoški asistent, to su kao romski asistenti, kad je bio referendum *** (sagovornik navodi funkciju i mesto iz kog je političar) iz *** pozvao me je da porazgovaramo. A njima se ugovor, pričam sad o *** (srodstvo), produžava na svakih godinu dana, svaki septembar pa septembar, jer nemaju stalno radno mesto. I on me je pozvao sa namerom da mi ukaže na to da je *** (srodstvo) zaposlen, radi, da je potrebno da mu se produži ugovor i da zato traži uslugu da se aktivno uključi u kampanju, ali je to tražio i u ovoj kampanji.
Na Rome se vrše pritisci i preko ljudi iz kriminalnog miljea. Sagovornici navode da jedan od takvih ljudi, za kog upotrevljavaju termin "mafijaš", jedva čeka izbore, jer na svakim izborima zaradi pet, šest hiljada eura. On kontroliše ljude koji Romima daju novac za glasove i od njih uzima "tal" (udeo). Sagovornici dodaju da se "mafijaš" služi i fizičkim terorom.
DOBRO NAM DOĐE JER NEMAMO
Strančki predstavnici i aktivisti dele Romima, ali i drugim socijalno ugroženim građanima, humanitarnu pomoć, socijalne pakete, ogrev, ćebad, dušeke itd. Sve to se neretko finansira iz javnih resursa iako se predstavlja kao “poklon stranke”. U nekim slučajevima su u pritiscima na birače učestvovali nosioci javnih ili stranačkih funkcija, ali i predstavnici gradske uprave, javnih preduzeća i ustanova.
Nepovoljan socio-ekonomski položaj i dugogodišnja izloženost izbornoj korupciji uticali su na to da veliki broj Roma pomenute antidemokratske pojave doživljava kao nešto uobičajeno i kao priliku da koliko-toliko poboljšaju životne uslove, a ne kao prisilu.
Kažu, jednostavno "dobro nam dođe, nemamo", onda krive nas koji vodimo Rome, koji radimo za Rome, da mi ništa ne preduzimamo, inače oni to ne bi radili. Oni čekaju da im mi isto to dajemo. Kako da im dam, brate, na gotovo, ko će da mi da, razumete? Međutim, oni to sad prihvataju, sad ne treba niko ni da ih prisiljava, recimo neke. Sada kaže: "brate, kad će da bude?" Ovi kažu: "biće, dobićete." Evo, recimo, ko sad u Beogradu već negde neki su dobili, znači litru zejtina, kilogram šećera, kilogram soli, makaronu jednu.
OTPOR
Naši sagovornici tvrde da se Romima koji nisu članovi stranke uskraćuje pristup određenim institucijama, kao i da su političkim pritiscima izloženi Romi koji žele da budu angažovani u projektima humanitarnih organizacija. Primeri otpora su retki, ali su ipak zabeleženi. Na primer, romskom aktivisti koji nije iskazao kooperativnost u očekivanoj meri uskraćena su određena sredstva iz opštinskog budžeta.
(...) Mi koji nismo, recimo, nekima lojalni ili iako smo lojalni ali ne radimo po njihovom, recimo trenutno ja, onda nema ništa. Ja sam recimo pre 4-5 godina…4 godine tako, zadnji put konkurisao na budžet opštine gde sam dobio 15.000 dinara, pazite, za celu godinu, a imamo kancelariju. I to je bilo…rek’o sam više nećemo da konkurišemo (…).
PRITISAK ZBOG STRAHA NE PRIJAVLJUJU
Romi najčešće podležu pritiscima i prilagođavaju im se, a zbog nepovoljnog socio-ekonomskog položaja, lošeg iskustva, straha i dugogodišnje izloženosti izbornoj korupciji, pritiske ne prijavljuju nadležnim organima. Oni, ipak, obaveštavaju određene romske organizacije o problemima i pritiscima kojima su izloženi, a neki su spremni da govore o tome i s drugim nestranačkim organizacijama civilnog društva kada se kontakti ostvare preko pojedinih romskih aktivista. Neki od tih aktivista navode da je bilo slučajeva da su se Romi ranije žalili na različitim adresama, ali da im se to "obilo o glavu".
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585