"Gledaš lopovluk svojim očima i ne možeš da veruješ da neko brutalno krade. To je tolika bahatost zato što zna da mu niko ništa ne može, da stoje iza njega, znači partija i to."
Ovo su reči našeg sagovornika koji već ima zakonski status uzbunjivača pošto je nadležnima ukazao na korupciju u vidu nameštanja tendera i kupovine mazuta po višestruko višoj ceni. Crti se javio jer u javnom komunalnom preduzeću u kojem radi svedoči o političkim pritiscima na zaposlene.
Čim vidim nepravdu, ne mogu da ćutim
"Znao sam da ću da trpim posledice, ali kad uđete u ring, u borbu s nekim, morate da trpite udarce. Bilo je priče da kao čekaju da se završi sudski spor, pa da mi daju otkaz. Može i to da se desi. Pravna država ne postoji tako da ne možete ništa da očekujete regularno. Ako mislite da vas zakon štiti, ne postoji to, u Srbiji ne. Voleo bih da nisam takav kakav jesam. Da mogu da ćutim, pravim se blesav... Ali, to je nekako jače od mene. Čim vidim nepravdu, ne mogu da ćutim.
Ja sam izolovan. Direktor dve godine ne razgovara sa mnom iako sam ja na poziciji Rukovodioca RJ. Uopšte nemamo redovne nedeljne sastanke kako smo imali. Znači, 30 godina svakog ponedeljka, kolege rukovodioci... Toga više nema i sa mnom direktor uopšte ne komunicira. Ja mu se obraćam za neke stvari napismeno - njemu, nadzornom odboru... Nekad dobijem odgovor, nekad ne dobijem. U zakonskom roku od 15 dana mi odgovori na neke predloge. Normalno, nijedan predlog ne usvoji."
Jesi li član stranke?
Kaže da za političke pritiske u kolektivu zna posredno pošto rukovodilac koji je „glavni“ u takvim aktivnostima nikad nije direktno od njega tražio „uslugu“ za stranku.
"Mislim, ja znam to iz druge ruke, mene nikad nije zvao, ali znam jer mi radnici to prenose. Sve koji su na ugovoru preko zadruge oni zovu telefonom i kažu: 'E trebalo bi da se ide...' On im ne preti, ali ljudi su, naravno, u strahu - zna se ako ne odeš šta ti sleduje. Oni znaju da im neće biti produžen ugovor za tri meseca. Za 90 odsto njih je uslov da budu primljeni i na određeno vreme bio da budu članovi, makar formalno, stranke.
Prvo te pita kad dođeš - jesi li član? Prvo dobiješ preporuku nekog viđenijeg da bi uopšte došao da razgovaraš. Ako dođeš ovako da razgovaraš kao niko i ništa, pitaju te da li si član. I ti se učlaniš i posle normalno, podrazumeva ti se da imaš obavezu da se pojavljuješ na mitinzima itd.
Odavde na mitinge vozi jedna privatna firma koja ima autobuse. To je isto njihov, kao, sponzor. E sad, da li joj javno preduzeće plaća? Mi nemamo uvid, kažem vam da nemamo sastanke, nemamo ništa. Čak i ovaj njihov covek koji skuplja ljude, čak mislim da ni on nema informacije. Drže ga na distanci jer on isto voli da priča svuda.
Kad idu na miting, piše im se osmica, osim kod mene, ja im ne pišem ništa, ostaje prazno, mogu da dobiju slobodno popodne. Idu na miting i to je plaćeni dan u svim radnim jedinicama, osim kod mene. Mogu na tvoj zahtev da ti upišem dan od godišnjeg odmora i to je to."
Ko se buni, nastrada
"Na sve, na skoro sve se vrši pritisak. Iz kancelarija ide dosta njih. Svi iz straha. I oni koji su nekad bili u drugim strankama. Jao, pa radimo ja i žena, pa radimo ja i majka, znaš kako je to, ne smemo da se zezamo… Znači, idu iz straha. Ili idu linijom manjeg otpora - bolje da idem nego da se zameram njima...
Ljudi vide da će svako ko se pobuni da ima katastrofalne posledice. Uzbunjivači se pobune i na***, ostali vide kako su oni prošli i ne pada im na pamet. Da su uzbunjivači odmah dobili stvarnu zakonsku zaštitu na sudu, a da su oni koji su bili sa druge strane nastradali, bile bi hiljade ljudi koji bi prijavljivali korupciju i počelo bi nešto da se menja. Znači, ako te neko u firmi ucenjuje, da ti to prijaviš i da taj odmah bude sankcionisan.
I kad ljudi vide da je jedan zakonski procesuiran jer vrši političku propagandu, pritisak i tako to na poslu, onda bi se mnogi okuražili, ohrabrili."
