Javila nam se sagovornica koja će ići na današnji skup, kako kaže, protiv svoje volje. Ona je samohrana majka i kaže da se učlanila u stranku da bi dobila posao. Tako je ušla u začarani krug ucena i pritisaka. Sada želi da napusti posao pre nego što dobije otkaz jer ne može više da podnese tretman kojem je izložena.
“Možemo mi tebe i da zamenimo”
“Kada sam dobila posao, ja sam automatski morala da se učlanim u stranku. To je bio uslov. Ja sam svesna da sam dobila posao preko njih i da mene opština plaća.
Oni su zvali iz opštine za skup, rekla sam da ću videti da li mogu ići, ali ću javiti.
Zvali su iz stranke nas 15-ak, pošto smo mi bili zaduženi da povedemo bar po još dva čoveka na skup, ja nisam našla nikog i njima sam to rekla. I tada mi je zamenik predsednika opštine rekao: ‘Možemo mi tebe i da zamenimo.’
To njima nije bilo dovoljno, pa su zvali našu direktorku koja je isto u stranci. Onda je ona mene pitala da li idem, rekla mi je: ‘Ako ne budeš išla, doći će do prekida ugovora o radu.’
Onda sam ja videla o čemu se tu radi i rekla da ću ići, jer ja sam svakako planirala da dam otkaz uskoro. Ja ću ići na skup, ali ne svojom voljom. Ja sada ovo pričam vama iz kancelarije, ne interesuje me. I kad im budem dala otkaz tek ću onda da pričam.”
Vanredno stanje na poslu
“Danas je, inače, trebalo da radim drugu smenu, ali sam morala da radim prvu, ustala sam u 5 da bih išla na skup. Popodne se kreće sa autobuske stanice. Neki su dobili slobodne dane, a neki će raditi i danas, kao ja. Sutra radim prvu smenu i opet treba da ustanem u 5. Njih to ništa ne interesuje, ni kako ću da ustanem, ni ko će da mi čuva decu.”
Oni su zvali sve nas ‘ugovorce iz stranke’. Mi se ne računamo u ljude, mi se računamo u kvote. Jer oni nama kažu, ‘nama treba kvota tolika i tolika’.
Kažu: ‘Dobiće se sendvič i voda.’ To je za mene ponižavajuće, da me drugi ljudi prozivaju da idem za sendvič i za hiljadu dinara. Zatvoriće nas kao ovce u tor.
Dnevnice nam nisu obećali, ali čula sam da su nekima plaćali, kao što su plaćali i za izbore. Pa mrtvi svet je glasao na izborima. Moj pokojni muž je bio na glasačkom spisku. Videla sam ime svog mrtvog muža u spisku i pitala sam: ‘Je l’ to vama i mrtvi glasaju?’ Niko nije odjavljen ko je umro ili se preselio.”
“Kada padne vlast, pašćemo svi mi”
“Mislim da je bezobrazluk, ta ucena nas radnika, koji jesmo preko stranke jer, nažalost, drugačije ne bismo ni mogli da dobijemo posao. Ja sam samohrani roditelj, moj muž je umro. Meni je bitno da radim i niko ne bi smeo da me ucenjuje.
Ucenjeno je dosta nas, samo što svi ćute, ne sme niko ništa da kaže. Svi ti drugi ljudi sa kojima radim i koji isto kao ja rade po partijskoj liniji, nažalost, i oni svi ćute. Da se nas 40 ‘ugovoraca preko stranke’ podiglo samo iz ove ustanove i još i iz drugih ustanova, oni ne bi mogli tako da se ponašaju.
Da nije bilo nas, oni ne bi imali vlast – a kako se oni ponašaju?
Ja neću da ćutim, rekla sam im: Kad padne vlast, pašćete svi. Kad bude pala vlast, pašćemo mi svi. Svi će dovesti svoje ljude da rade, nama će dati otkaze.
Poručila bih ljudima da ne trpe. Ja sam skupila hrabrost, ja se selim odavde i daću otkaz, neću dozvoliti da oni meni daju otkaz. Otići ću, odseliću se, radiću kod privatnika, ali ne želim više da mi niko ‘gnječi mozak’.
Treba da se podignemo, da se složimo. Da sam se ja podigla, da ne idem na skup, možda bi par ljudi stalo iza mene, svi ostali bi rekli da smo ludi.”
